Na današnji dan 6. jul

Na današnji dan 6. jula 197. umro je legendarni američki džez muzičar, trubač i pevač Luis „Sačmo“ Armstrong (Louis Satchmo), najznačajnija ličnost u istoriji džeza. Karijeru je počeo 1918, a mnogobrojne turneje širom sveta donele su mu nezvaničnu titulu ambasadora dobre volje.

1415 – Češki reformator Jan Hus spaljen je, kao jeretik, na lomači u Konstanci zbog svog teološko-polemičkog dela „O crkvi“. Bio je rektor univerziteta u Pragu (1402), reformisao je češki jezik i pravopis.

1533 – Umro je Lodoviko Ariosto (Lodovico), autor viteškog epa „Besni Orlando“. Smatra se najvećim pesnikom italijanske renesanse.

1535 – Engleski humanista i pisac Tomas Mor (Thomas More) pogubljen je kao izdajnik, zbog neslaganja sa crkvenom politikom kralja Henrija VIII (Henry). Godine 1935. katolička crkva ga je proglasila za sveca. Autor je političko-filozofskog dela „Utopija“ u kojem je izneo ideju o idealnoj ljudskoj zajednici.

1885 – Francuski biolog i hemičar Luj Paster (Louis Pasteur) prvi put je uspešno primenio vakcinu protiv besnila na ljudskom biću, devetogodišnjem Žozefu Majsteru (Joseph Meister) iz Alzasa.

1893 – Umro je francuski pisac Gi de Mopasan (Guy, Maupassant) jedan od najznačajnijih autora kratke forme u svetskoj književnosti („Dunda“, „Strasti“, „Naličja“, „Zamke“).

1908 – U Turskoj je počela „mladoturska revolucija“ pod vođstvom mlađih oficira i intelektualaca nezadovoljnih vladavinom sultana Abdula Hamida II.

1919 – Prvi vazduhoplov koji je preleteo Atlantik, britanski dirižabl „R-34“ spustio se na Ruzveltovu poljanu u Njujorku.

1923 – Zvanično je proglašeno osnivanje SSSR (Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika), na osnovu odluke Prvog svesaveznog kongresa sovjeta krajem 1922.

1928 – U Njujorku je održana premijera filma „Svetla Njujorka“, prvog zvučnog filma u istoriji kinematografije.

1944 – U požaru koji je u glavnom šatoru cirkusa „Ringling Brothers and Barnum & Bailey“ izazvao gutač vatre, u američkom gradu Hartford u Konektikatu, poginulo je 167 ljudi.

1962 – Umro je Vilijam Fokner (William Faulkner) jedan od najznačajnijih modernih američkih pisaca. Njegov književni opus najvećim delom predstavlja sagu o sudbini američkog Juga. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1949. („Sartoris“, „Buka i bes“, „Svetlost u avgustu“, „Konjički gambit“, „Divlje palme“).

1964 – Britanski protektorat u Africi Njasalend postao je pod nazivom Malavi nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta.

1967 – U Nigeriji je počeo građanski rat zbog proglašenja nezavisnosti Istočne Nigerije (Bijafra). U dvogodišnjem ratu poginulo je više od milion ljudi.

1973 – Umro je nemački dirigent Oto Klemperer (Otto), jedan od najznačajnijih dirigenata 20. veka, posebno čuven po izvođenju Betovenovih (Beethoven) dela.

1988 – U eksploziji naftne platforme „Pajper Alfa“ u britanskom delu Severnog mora, poginulo je 167 ljudi.

1990 – Predsednik Bugarske Petar Mladenov podneo je ostavku zbog optužbi da je naredio da se tenkovima rasture antivladini protesti.

1999 – Pripadnici međunarodnih mirovnih snaga u Bosni uhapsili su u Banjaluci lidera Narodne stranke i poslanika u Skupštini Republike Srpske Radoslava Brđanina i izručili ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.

2000 – Skupština SR Jugoslavije usvojila je amandmane na Ustav kojima je tadašnjem predsedniku Slobodanu Miloševiću omogućeno da se ponovo kandiduje za predsednika SR Jugoslavije.

2000 – Talas vrućina koji je zahvatio Jugozapadnu Evropu, sa temperaturama vazduha i do 45 stepeni Celzijusa, prouzrokovao je smrt 25 ljudi i mnoge požare.

2003 – Predsednik Liberije Čarls Tejlor prihvatio je ponudu za azil u Nigeriji. Njegov odlazak je bio uslov američkog predsednika Džordža Buša za angažovanje SAD na uspostavljanju mira u toj zapadnoafričkoj zemlji koju već 14 godina potresaju sukobi.

2005 – Iz Ulcinja ka Dubrovniku i Splitu krenula je prva redovna autobuska linija iz Crne Gore prema Hrvatskoj, posle 14 godina prekida zbog rata bivšoj Jugoslaviji.

2005 – Umro je Klod Simon, francuski književnik i dobitnik Nobelove nagrade 1985. godine.

2006 – Indija i Kina su, posle 44 godine, otvorile granični prelaz „Natu La“.

2007 – Posle 16 godina prekida, obnovljen je autobuski prevoz između Beograda i Tuzle.

2009 – Jovanki Broz, udovici bivšeg predsednika SFR Jugoslavije Josipa Broza Tita, posle gotovo 30 godina, uručeni su pasoš i lična karta.

2011 – Britanska kraljica Elizabeta Druga govorila je na Generalnoj skupštini UN u Njujorku, prvi put posle 50 godina.

2012 – Bivši argentinski diktator Horhe Rafael Videla osuđen je na 50 godina zatvora zbog krađe beba od zatvorenika tokom vladavine vojne hunte i njenog rata protiv levičarskih disidenata. Videla je na čelu Argentine bio od 1976. do 1981. godine. Za vreme vladavine vojne hunte stradalo je oko 13.000 ljudi.

2020 – Preminuo je Enio Morikone (Ennio Morricone), italijanski kompozitor, poznat po muzici za „špageti vesterne“ Serđa Leonea („Za šaku dolara“, „Za dolar više“ i „Dobar, loš, zao“. Njegove inovativne partiture radikalno su izmenile muziku za film.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.