U trendu

Na internetu je rat zbog ovog matematičkog zadatka za 4. razred osnovne škole: Znate li vi rešenje?

Ljudi se svađaju oko konačnog rešenja i dobili su dva potpuno različita rezultata

Glavna tema na mrežama tokom proteklog vikenda u regionu bio je jedan naizgled vrlo jednostavan matematički zadatak – dvocifreni brojevi, redosled računskih operacija i razlomak. Gradivo za četvrti razred osnovne škole uzburkalo je strasti, pa se u raspravu uključio i profesor matematike s čuvenog univerziteta Berkli kako bi odgonetnuo – koje rešenje je tačno rešenje.

36: 3(8-6)/6 = ?

Čini se da je u pitanju „prosta matematika“, ali korisnici Tvitera nisu mogli da se usaglase oko tačnog odgovora.

„Rezultat je 1. Pritom, ja sam jako loš matematičar“, „Prvo zagrada, zatim množenje, zatim deljenje, pa razlomak“, „Jedni kažu 1, drugi 4. Što je tačno?“, „Meni je izašlo 1/2. Možda smo učili neku drugu matematiku…“, bili su komentari ljudi, a pale su i uvrede.

„Na Balkanskom Tviteru je rat zbog ovog matematičkog zadatka. Ne možete da zamislite strast i emocije Balkanaca u vezi sa ovim. Kako biste ga vi rešili?“, potpis je s kojim je ovaj viral prenet na sledeći nivo, tako da je privukao pažnju i matematičara Edvarda Frenkela, profesora s Berklija.

On ga je ocenio kao nejasan u startu.

„Dvosmislen je. Bez zagrada nije jasno kojim redosledom da se radi deljenje i množenje u brojiocu. Ako prvo deljenje (36 podeljeno sa 3) pa množenje sa (8-6), onda je brojilac 24, pa je ukupan rezultat 4. Ako prvo množenje (3 puta (8-6)), onda je odgovor 1. Bez zagrada, postavlja se pitanje šta je podrazumevana procedura. Nije mi jasno. Uobičajeno, deljenje i množenje se smatraju operacijama ‘na jednakim osnovama’ i zato ih u nedostatku zagrada treba izvoditi s leva na desno, tako da je ukupan odgovor 4. Ali… to je samo jedna mogućnost. Pošto nema tačke (ili „x“) između 3 i (8-6), moglo bi se reći da ovo množenju daje veći prioritet, tako da je odgovor 1″, napisao je profesor Frenkel.

On je ukazao da problem ovog zadatka nije u računanju, već u pravilnom navođenju matematičkih znakova koji označavaju matematičke operacije.

„U matematici uvek nastojimo da koristimo notaciju na najjasniji mogući način, kako bismo izbegli dvosmislenost. Ova formula nije napisana na dobar način jer zahteva da se vratite na neka podrazumevana pravila. Ali čija su podrazumevana pravila? Zamišljam školskog učitelja koji govori učenicima koja su to pravila, a zatim testira da li su učenici zapamtili ta pravila. Ovo NIJE pravi način podučavanja matematike, po mom mišljenju. Jednostavnim stavljanjem zagrada na prava mesta izbegava se dvosmislenost i onda se problem može lako rešiti izvođenjem zahtevanog proračuna“, zaključuje, piše N1.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar