Nacističke građevine koje odolevaju vremenu (video)

Nacistička vlast na čelu sa Adolfom Hitlerom videla je arhitekturu kao način nametanja straha i poštovanja. Hitler je kao brojni Nemci imao veliko poštovanje prema antičkom svetu, posebno prema Rimu i Grčkoj. U vreme kada se svet menjao, osudio je avangardni pokret kao degeneričan i od svog glavnog arhitekta Alberta Spira tražio je izgradnju konzervativnih građevina koje su ulivale strahopoštovanja. Iako brojne od tih građevina nisu preživele bombardovanja Drugog svetskog rata, neke su bile pošteđene od uništenja i ostaju kao bolni podsetnici moći Nemačkog režima.

Olimpijski stadion u Berlinu

Dom jedne od najozloglašenijih Olimpijskih igara u istoriji sagrađena je na temeljima stadiona u šumi Grunvald. Letna Olimpijada je dogovorena u Berlinu 1916., davno pre nego što je Hitler došao na vlast, ali odložena je do 1936. zbog Prvog svetskog rata i ekonomske krize. Hitler je u njoj video odličnu priliku za propagandu koja će dokazati nemačku superiornost i povezati nemački narod sa Grcima kao njihove naslednike. Arhitekti stadiona su bili Albert i Verner Marč, sinovi Ota Marča koji je trebao da vodi projekat pre nego što je Hitler postao kancelar.

Gradilo se od 1934. do 1936, a kad je stadion završen, zauzimao je 1,32 kvadratnih kilometra. Iako su nemački sportisti pokupili najviše nagrada na Olimpijskim igrama 1936., uspeh Afroamerikanca Džesija Ovensa koji je osvojio 4 zlatne medalje u trčanju razbesneo je Hitlera. Danas je taj stadion dom fudbalskog kluba Herta, prenosi Express.

Olimpijsko selo Berlin

Kao dodatak ogromnom stadionu sagrađeno je Olimpijsko selo 1934. koje se nalazi na zapadnom delu Berlina, u Vustermarku. Selo se nalazilo 30 kilometra od centra grada i imalo je spavaće sobe na dva sprata, prostorije za ručak, bazen i dvorane za trening.

U selu se smestilo oko 4000 sportista iz celog sveta tokom Olimpijade, a u Drugom svetskom ratu koristilo se kao bolnica za ranjene vojnike. Kad su ga preuzeli Sovjeti 1945. postalo je vojni kamp, a neki tvrde da ga je koristio KGB za mučenja. Planira se modernizacija tog mesta i pretvaranje u muzej.

Neboderi Flak Flak

Neboderi su bili betonske strukture korišćene za protiavionsku odbranu i kao civilna skloništa od bombardovanja. U Berlinu ih je napravljeno troje, a dvoje njih stoji i danas. Neboderi su bili gotovo neuništivi, zbog čega ni naknadno nije postojala neka velika inicijativa da se ruše – zahtevalo bi previše vremena i novca. Neki od njih su naprosto napušteni, ali ostaju kao svedoci nekih mračnijih vremena.

Muzej umetnosti

Kuća umetnosti u Minhenu bio je Hitlerov hram koji je podigao prema sopstvenoj ideji lepote u umetnosti i otvorio izložbom Velika Nemačka umetnička izložba 1937. Zgradu je dizajnirao Pol Ludvig Trust i smatra se prvim primerkom nacističke arhitekture. Trust je uz Spera bio omiljeni Hitlerov arhitekta, a njegovi neoklasični dizajni bili su baš ono što je Hitler zamišljao budućnošću athitekture.

NS Ordensburg

Ubrzo nakon preuzimanja vlasti, Hitler je odlučio da osnuje škole koje će obrazovati bolje kadrove odane ideologiji koju je zastupao. Tako je 1934. nastao kompleks NS Ordenburg u kojem su se nalazile tri škole za elitu, sa ciljem da vaspitava buduće nacističke moćnike. Zgradu je dizajnirao Herman Gisler, a kasnije su podignute još dje slične škole.

S padom Trećeg Rajha, zgrade su izgubile svrhu. Danas jednu od njih koriste Poljaci u vojne svrhe, a druge dve su turističke atrakcije.

Orlovo gnezdo

Izgrađeno na Bavarskim Alpama, ovaj kompleks bio je luksuzno Hitlerovo izletište gde je proslavio svoj 50. rođendan. Izgrađeno je 1937. godine.

Ispod kuće postoji tajni tunel sa liftom koji vodi do velikog parkirališta 124 metra ispod. Njegova izgradnja koštala je današnjih 150 miliona evra i 12 je radnika umrlo tokom gradnje. Benito Musolini darovao je Hitleru kamin kao poklon.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.