Najdramatičnije upozorenje: Čovečanstvu preti izumiranje – novi rizici

Sve složeniji i učestaliji rizici, od globalnog otopljenja do zagađenja i epidemija, prete opstanku čovečanstva ako se ne spreči njihova eskalacija, upozorile su Ujedinjene nacije.

Novi rizici

U dvogodišnjem izveštaju o tome kako se svet nosi s katastrofama, UN upozorava da zbog novih rizika koje nismo predvideli prošlost više ne može biti vodilja za budućnost. Posebno se kao „novi rizici“ za ljudske živote i imovinu navode zagađenje vazduha, bolesti, zemljotresi, suše i klimatske promene.

U izveštaju se takođe upozorava na sve veći potencijal jedne vrste katastrofe u izazivanju ili pogoršavanju neke druge nepogode, poput obilnih kiša koje nakon šumskih požara uzrokuju odrone zemljišta, prenosi Index.hr.

„Čovečanstvu preti izumiranje“

„Ukoliko nastavimo da živimo na isti način i nastavimo da se ponašamo jedni prema drugima i prema našoj planeti kao do sada, utoliko naš opstanak dolazi u pitanje“, rekla je Mami Mizutori, posebna predstavnica glavnog sekretara UN-a na sastanku u Ženevi posvećenom smanjivanju rizika od katastrofa.

Ekstremne vremenske pojave su se u poslednjih 20 godina udvostručile, a prema izveštaju, nanose tako golemu ekonomsku štetu da su razvojni ciljevi UN-a u siromašnijim zemljama gotovo nedostižni.

Prošle godine čak 1.600 katastrofa

U 2018. je u svetu zabeleženo 1.600 katastrofa, od monsunskih poplava u Indiji do šumskih požara golemih razmera u SAD-u. Iste godine je usled katastrofa raseljeno 17,2 miliona ljudi, a od 2008. godine oko 265 miliona.

UN smatra da je potrebno uložiti više finansijskih sredstava u sprečavanje katastrofa i zaštitu najranjivijih grupa ljudi od posledica ekstremnih vremenskih pojava.

U smanjenje rizika od katastrofa uloženo je od 2005. do 2017. oko pet milijardi američkih dolara, što je tek 3,8 odsto ukupne potrošnje na humanitarna pitanja.

Život na Zemlji je pred masovnim izumiranjem

UN je pre deset dana objavio i nacrt novog izveštaja koji pokazuje da bi ljudske aktivnosti u vrlo skoroj budućnosti mogle prouzrokovati izumiranje oko milion vrsta.

Kao najvažniji uzroci uništenja koje preti našoj planeti navode se ljudske potrebe za energijom i hranom, odnosno preterana konzumacija resursa, krivolov, seča šuma i emisije fosilnih goriva. Četvrtina svih poznatih vrsta biljaka i životinja već je ugrožena, a razmera njihovih nestajanja desecima ili stotinama puta su brži nego što su u proseku bili u poslednjih 10 miliona godina.

Izveštaj koji je na 1800 stranica u tri godine sastavilo međudržavno telo Intergovernmental Science-Policy Platform on Biodiversity and Ecosystem Services (IPBES), temelji se na više od 15.000 akademskih radova i istraživanja, a jedna od ključnih ideja je da upozori političare na najbolje načine borbe s klimatskim promenama, prenose mediji.

Prema njemu, oko 75% kopna, oko 50% reka i jezera te oko 40% svih mora i okeana već pokazuju ozbiljne znake propadanja uzrokovanog ljudskim aktivnostima.

Najdramatičnije upozorenje u istoriji

Kraća verzija dokumenta od 40 stranica zaključka koji je objavljen pre deset dana za potrebe informisanja političara, verovatno je dosad najozbiljnije upozorenje na pretnju koju ljudi predstavljaju za planetu.

Ističe se da se broj stanovnika u svetu od 1970-ih do danas udvostručio, globalna ekonomija se učetverostručila, a međunarodna trgovina udeseterostručila. Kako bi se ljudi nahranili, obukli i snabdeli energijom, šume su krčene brzinama koje su bez presedana u istoriji. Od 1980. do 2000. nestalo je oko 100 miliona hektara šuma, ponajviše za uzgoj stoke u Južnoj Americi te za plantaže palminog ulja u Jugoistočnoj Aziji. Još većom brzinom nestaju močvarna područja. Od svih koja su postojala u 18. veku, do danas ih je ostalo samo 13%. Samo u 20. i 21. veku nestalo ih je 54%.

Urbanizovana područja udvostručila su se od 1992. Kvalitet tla ubrzano pada tako da je sada produktivnost tla na Zemlji globalno pala 23%. Zagađenje plastikom se od 1980. udeseterostručilo. Svake godine u svetske vode odbacuje se između 300 i 400 miliona tona toksičnih materija…

Najdramatičnije projekcije

Izveštaj predstavlja brojne projekcije koje predviđaju tempo pogoršanja situacije. Neviđeni rast konzumacije, populacije i tehnologije verovatno će se učetverostručiti u 21. veku.

Najveći deo propadanja staništa dogodiće se u Srednjoj i Južnoj Americi, subsaharskoj Africi i Aziji.

Propadanje tla i klimatske promene do 2050. prouzrokovaće migracije između 50 i 700 miliona ljudi.

Klimatske promene i propadanje tla do 2050. prouzrokovaće godišnje smanjenje proizvodnje useva za 10% globalno, a u nekim krajevima i do 50%, prenose mediji.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.