Najotpornije biće na svetu preživelo bi i Černobilj (foto, video)

Ljudi za njih znaju već 250 godina, ali, kada ih je kao „vodene medvediće“ 1773. otkrio nemački zoolog Johan August Efraim Gece, još dugo zoolozi nisu imali pojma o kako čudesnim bićima je reč.

Danas ih zovemo dugoživci i znamo da tih 1150 vrsta koje narastu do pola milimetra, imaju čudesne sposobnosti preživljavanja.

Ekstremno visoke i niske pritiske, ekstremne hladnoće i vrućine, nedostatak vazduha, dehidrataciju, sve to su dugoživci u stanju da prežive, a odnedavno znamo da su u stanju da prežive čak 1000 puta veće nivoe radijacije nego druge životinje.

Žive u svim morima, slatkim vodama i vlažnim područjima na kopnu po mahovini, u olucima i na krovovima kuća. U nepovoljnim ulovima vrste koje žive na kopnu, osuše se i u stanju obamrlosti (anabioze) mogu preživeti i više godina dok ulovi ponovo postanu povoljni.

Tako obamrlim potpuno sasušenim dugoživcima,1948. godine dodali su vodu i oni su, nakon 120 godina mirovanja, istog trenutka počeli da se pokreću. Naučnici su ih 2007. godine poslali čak i u svemir. A oni su i uspeli da prežive i prvom prilikom se počeli da se razmnožavaju nakon katastrofalnih uslova svemirskog prostranstva.

Imaju četiri para kratkih nožica koje završavaju kandžicama. Hrane se i biljkama i životinjicama manjima od sebe. Kad uhvate neku takvu, ubodu je i isišu.

Ono što do sada nije bilo poznato u vezi s njima jeste činjenica da ti mali stvorovi uspevaju da prežive spektakularne nivoe zračenja. Utvrđeno je da su sposobni da prežive apsorbciju od čak 6200 Gy (greja). Čovek, na primer, umire već pri 5 do 10 Gy, ali dugoživci su u stanju da poprave štete na svom DNK i uopšte da se zaštite od radijacije i kada provedu u uslovima „ground zero“ černobiljske katastrofe čak 25 sati.

E-life Sciences objavio je naučni članak petoro naučnika sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu koji su objasnili da odgovor leži u tome što dugoživci u sebi imaju „nuklearni protein“ Dsup. Kad dođe do izlaganja dugoživca radijaciji, Dsup se veže za hromatin, odnosno nukleoproteinski sadžraj hromozoma, u šta spada DNK, RNK i još neki životno važni proteini.

Naučnici su uočili da se Dsup sastoji od dva dela; jednog koji dugoživcima služi kako bi se povezao za hromatin i drugog kojim štiti ćeliju od nusprodukta izlaganja reaktivnih molekula radijaciji. Na taj način dugoživci tim proteinom stvaraju „zaštitni oblak“ oko svojih ćelija.

Druge neverovatne sposobnosti njihovog preživljavanja podjednako su spektakularne. U stanju su da nekoliko minuta prežive na temperaturi od 151°C, 30 godina na -20°C, nekoliko dana na -200°C i nekoliko minuta na -272°C, što je skoro apsolutna nula. Najstariji pronađeni njihovi fosili datiraju 530 miliona godina u prošlost.

3 komentara
  1. Anonimni

    Inace, insteresantan clanak.

  2. AA ( americki alah)

    da,da ti koji su poslati u svemir i preziveli, razvili su tehnologiju i sad nas spijuniraju

    1. Anonimni

      pa nema sta da se prokomentarise…Smatraju nas debilima…moje kuce zna da je ovo…sv…kur…pogotovinovaj deo sa svemirom

Napišite komentar