Napitak za pospane kaluđere

Egzotična ostrva Južne Amerike – Karibi, domovina su kakaovog drveta, bez kojeg ne bismo imali omiljeni slatkiš širom sveta – čokoladu. Zrna kakaoa se suše, prže i melju. Tako se dobija prah kome se doda mleko i šećer da bi se napravila mlečna čokolada. Španski osvajači su još 1524. godine doneli čokoladnu masu iz Južne Amerike i ona je postala omiljena poslastica bogataša.
Konkvistadori su zaslužni i za dolazak kukuruza u Evropu u šesnaestom veku, mada je ova žitarica iz familije trava masovno počela da se seje tek stotinak godina kasnije. Potiče iz Srednje Amerike, verovatno iz Meksika i Gvatemale, a Inke, Asteci i drugi Indijanci, starosedeoci ovog kontinenta, smatrali su kukuruz svetom biljkom.
Dugovečnu maslinu i orah posebno su poštovali Grci i Rimljani. Maslina, koja danas uspeva u svim mediteranskim zemljama, vodi poreklo iz Male Azije, a orah iz Irana. Obe biljke su od pamtiveka davale ljudima dobru građu i izuzetno ukusne i lepe plodove iz kojih se cedi ulje. Maslina je u antičko doba bila simbol mudrosti, obilja i mira. Orah su Grci zvali kraljevskim stablom, a kod Rimljana je bio posvećen njihovom vrhovnom bogu – Jupiteru.
Kina je, između ostalog, postojbina sočne, slatke breskve i pirinča. Jedno vreme se pogrešno verovalo da breskva vodi poreklo iz Persije, današnjeg Irana, jer tamo uspeva od najstarijih vremena. U Evropu, tačnije u Italiju, preneta je u prvom veku naše ere, u vreme vladavine rimskog imperatora Klaudija. Indija je i domovina pirinča, koji uspeva u toplim i vlažnim krajevima, na plavnom zemljištu. Iako su za njega znali još Egipćani, stari Grci i Rimljani, prvo je prodro u Afriku, a tek onda u Španiju i Italiju.
Etiopija je postojbina biljke od koje se pravi verovatno najpopularniji napitak na svetu, a to je kafa. Odatle je ova biljka preneta u mnoge zemlje Afrike, u Indiju, na Antile i u tropske krajeve Latinske Amerike. Najveće plantaže su danas u Brazilu, a u Evropi se odomaćila u sedamnaestom veku. Zanimljiva je priča o tome kako je otkrivena kafa. Kaluđeri jednog manastira u Etiopiji imali su stado koza. Kad god bi ih pastir odveo u obližnju šumicu, one bi rado brstile lišće kafe i jele bobice, a posle toga se neobično ponašale – ne bi spavale i ludo bi skakutale. Iguman manastira je to primetio i dosetio se kako da izleči svoje kaluđere od preteranog spavanja – tako što je počeo da im pravi napitak od kafe. Ova biljka se i dan-danas koristi za razbuđivanje, a utvrđeno je da sadrži i aromatično ulje – kofein, koji ubrzava rad srca, pa je našao primenu i u medicini.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.