Naučnici imaju novu teoriju – ko šalje radio signale iz svemira

Napori naučnika da pronađu znakove drugih civilizacija u galaksiji Mlečni put vrlo su kompleksni, ali imamo alate. Na osnovu sopstvenih tehnoloških mogućnosti, možemo da pretpostavimo koje signale vanzemaljska tehnologija može da emituje i onda možemo da ih tražimo.

Ovi znakovi nazivaju se tehno-znaci i naši napori u potrazi za vanzemaljskom inteligencijom (SETI) vrte se oko njih, posebno u proučavanju radio-talasa.

„Jedna od velikih prednosti potrage za tehnoznacima pomoću radio-talasa je ta što mi primamo signale emitovane sa udaljenosti od više hiljada svetlosnih godina“, rekao je za „Sajens alert“ astronom Žan-Luk Margo sa Univerziteta u Kaliforniji Anđeles.

„Na primer, naš teleskop ’Aresibo‘ prima signale sa daljine od preko 400 svetlosnih godina. I može da otkrije predajnik koji je samo 1.000 puta moćniji od ’Aresiba“ – što je za naprednu civilizaciju trivijalna prednost – sve do centra galaksije. Zapremina galaksije koja se može proučavati radio-pretragom tehnoznaka je ogromna.“

Margo i njegov tim nedavno su sproveli potragu za tehno-znacima koristeći moćni radio-teleskop u Virdžiniji „Grin benk“.

U aprilu 2018. i 2019. godine, tokom četvorosatnog posmatranja, oko galaktičke ravni našli su 31 zvezdu sličnu Suncu, otkrivši ukupno 26.631.913 potencijalnih tehno-znaka.

Pažljivija analiza podataka otkrila je da je svaka od tih oznaka poreklom sa Zemlje.

Ali metode korišćene za obradu tih podataka značajan su korak napred u identifikovanju mogućih vanzemaljskih tehno-znaka, eliminisanju pozadinskog brujanja i antropogenog radio-šuma – onoga što nazivamo radio-frekvencijskim smetnjama ili RFI. Navigacije, sateliti, mobilni telefoni, mikrotalasne pećnice, avioni, komunikacije; stalno se nalazimo u radio-frekvencijskoj radijaciji.

„RFI bi potencijalno mogao da prikrije vanzemaljski signal“, rekao je Margo. „RFI nam otežava posao jer teleskopom otkrivamo desetine miliona signala na sat vremena i moramo utvrditi svaki pojedinačni signal: da li je ljudski ili je vanzemaljski?

„Bilo bi mnogo lakše kada bismo otkrili samo nekoliko signala. Srećom, algoritmi nam omogućavaju da automatski definišemo preko 99,8 procenata signala.“

Tim je izvršio nekoliko poboljšanja u svom sistemu za obradu podataka, usavršavajući osetljivost i brzinu detekcije signala, kao i filtera koji se koristi za automatsku klasifikaciju RFI signala, i na taj način isključuje vanzemaljske tehno-znake.

Kao što je Margo primetio, ovi filteri su ispravno kategorisali 26.588.893 (99,84 odsto) signala kao antropogene RFI. Kada imate posla sa tako velikim brojevima, i dalje ima mnogo podataka za obradu. U ovom slučaju je to bilo 43.020 signala.

Većina ovih preostalih signala spadala je u opseg poznatog RFI i prema tome je i klasifikovana. To je opet ostavilo 4.539 signala kao najperspektivnije kandidate za vanzemaljske tehnološke oznake. Morali su da budu pažljivo vizuelno pregledani – ali je na kraju utvrđeno da su takođe ljudskog porekla.

„Ako se na nebu detektuje signal iz više pravaca, prilično smo sigurni da je antropogen“, reko je Margo. „Vanzemaljski signal na međuzvezdanim udaljenostima bio bi otkriven samo iz jednog pravca.
Rezultat nije neočekivan. Pretraga ranije ove godine sa uzorkom od 10 miliona zvezda takođe nije pronašla znakove vanzemaljske tehnologije. Ali to i nije bila poenta, ili bar nije jedina poenta.

Prvo, Margo koristi obradu podataka SETI kao alat za obuku studenata na UCLA.

„Studenti prikupljaju terabajte podataka iz poznatih ili sumnjivih planetarnih sistema, zajednički pišu sisteme za obradu podataka, pretražuju tehno-znake u podacima i objavljuju rezultate. Studenti tako stiču važne veštine.“

Tim je takođe otkrio neke probleme na prethodnim pokušajima obrade podataka programa SETI. Cevovodi za obradu podataka „ne otkrivaju neke od signala za koje su dizajnirani“, primetio je Margot.

Postoje neka ograničenja. Tamo gde se dva signala seku, algoritam uzima samo onaj sa najvećim odnosom signal-šum. Slabi signali u  visokom nivou pozadinske smetnje mogu biti propušteni. To znači da regioni velike gustine signala mogu rezultirati smanjenjem brzine oporavka signala.

Prevazilaženje ovih ograničenja moglo bi biti u fokusu budućeg rada. Ali to je posao koji vredi raditi. RFI nije problem samo SETI-ju, već i svim radio-astronomima, toliko da neka merenja više ne mogu da se vrše sa Zemlje. Otuda naučnici promatraju daleku stranu Meseca. Mesec deluje kao prirodni tampon protiv antropogenih radio-smetnji.

I, naravno, postoji mogućnost – neznatna, ali postoji – da bismo mogli nešto otkriti.

„Pretraga može odgovoriti na jedno od najdubljih naučnih pitanja našeg doba: Da li smo sami?“, reko je Margo.
„Sav život na Zemlji povezan je sa zajedničkim pretkom, a otkriće drugih oblika života bilo bi revolucionarno za razumevanje sistema života. Na filozofskom nivou, transformisaće našu percepciju mesta čovečanstva u kosmosu.“

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.