U trendu

Naučnici kažu da je „život“ na ovoj planeti izvesniji nego ikad pre

Sa ekstremnim temperaturama, uraganskim vetrovima i intenzivnom vulkanskom aktivnošću, Venera deluje kao poslednje mesto za traženje života u Sunčevom sistemu, ali nova studija ukazuje da život može da postoji u kiselim oblacima ove planete.

Druga planeta od Sunca se često naziva Zemljinom „sestrom“ zbog slične veličine, mase i gustine, ali tu se sličnost završava. Za razliku od naše planete, temperature na Veneri dostiže 464 stepena Celzijusa jer se njena atmosfera uglavnom sastoji od ugljen-dioksida koji zadržava toplotu. U prošlosti je imala okeane koji su potencijalno mogli zadržati život, ali sva ta voda je isparila.

„Ipak, iako je na površini život nemoguć, on bi i dalje mogao da opstane u oblacima sumporne kiseline koji pokrivaju Veneru, jer bi se moglo pokazati da su pogodniji za stanovanje nego što se ranije verovalo, piše u studiji objavljenoj u „Proceedings of the National Academy of Sciences“

Tim, predvođen Sarom Siger, astrofizičarem i planetarnim naučnikom sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu, kreirao je hemijski model atmosfere Venere koji „predviđa da oblaci nisu u potpunosti napravljeni od sumporne kiseline, već da su delimično sastavljeni od smese soli amonijaka, što može biti rezultat biološke proizvodnje amonijaka u kapljicama oblaka”, prenosi RT.

To znači da oblaci nisu „ništa kiseliji“ od nekih ekstremnih okruženja u kojima se nalazi život na Zemlji, navodi list.

Amonijak je neophodan za mnoge biološke procese, a njegovo prisustvo u kapljicama oblaka može sugerisati da bi „život mogao da stvara svoje okruženje na Veneri“, rekli su naučnici.

„Ova studija ističe da u atmosferi postoji amonijak i da se ovaj lanac hemijskih reakcija zapravo dešava“, rekla je Sigerova.

„A zaista lepa posledica toga je da bi neke od kapljica oblaka na Veneri bile pogodnije za stanovanje nego što se ranije mislilo.

Sigerova je bila među istraživačima koji su pretpostavili prisustvo fosfina – još jednog gasa koji ima „biopotpis“ – u oblacima na Veneri 2020. godine, a trenutna studija je nastavak tog rada

Međutim, ona je istakla da je nastanjivost atmosfere Venere trenutno samo hipoteza, izražavajući nadu da „u veoma dalekoj budućnosti… možemo pokušati da vratimo uzorak materijala oblaka na Zemlju i potražimo sam život“.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (3)