Naučnici veruju da su konačno došli do odgovora na čuveno pitanje šta je starije – koka ili jaje?

Svi, od naučnika do školaraca, bili su zbunjeni pitanjem kokoške i jajeta, ali sada su istraživači otkrili da su rani preci modernih ptica i gmizavaca možda rađali žive mlade.

Naučnici misle da su rešili najzbunjujuću evolucionu zagonetku – da li je prvo bilo kokoška ili jaje. Svi, od naučnika do školaraca, bili su zbunjeni pitanjem kokoške i jajeta, ali sada su istraživači otkrili da su rani preci modernih ptica i gmizavaca možda rađali žive mlade.

U evolucionom smislu, jaja su sneli daleki preci dinosaurusa pilića milionima godina pre nego što su evoluirali prvi pilići. Ali istraživački projekat je sada otkrio da najraniji reptilski preci pilića, koji datiraju milionima godina pre evolucije dinosaurusa, možda nisu polagali jaja kao što se ranije mislilo, prenosi The Mirror.

Škola nauka o Zemlji Univerziteta u Bristolu sprovodila je studiju, koja je ispitivala 51 fosilnu vrstu i 29 živih vrsta kategorisanih kao oviparne – polažu jaja sa tvrdom ili mekom ljuskom – ili živorodne – koje rađaju žive mlade. Stručnjaci tamo i na Univerzitetu Nanjing kažu da, iako se jaje sa tvrdom ljuskom često smatra jednom od najvećih inovacija evolucije, ovo istraživanje implicira da je produženo zadržavanje embriona – kada majka nosi mlade određeno vreme – zapravo dalo ovoj određenoj grupi vrhunsku zaštitu životinja.

Profesor Majkl Benton sa Univerziteta u Bristolu rekao je:

„Pre amniota, prvi tetrapodi koji su razvili udove iz ribljih peraja bili su uglavnom vodozemci. Morali su da žive u vodi ili blizu nje da bi se hranili i razmnožavali, poput savremenih vodozemaca poput žaba i daždevnjaka. Kada su amnioti došli na scenu pre 320 miliona godina, uspeli su da se odvoje od vode tako što su razvili vodootpornu kožu i druge načine da kontrolišu gubitak vode.“

„Ali amnionsko jaje je bilo ključ“, rečeno je da je to „privatni ribnjak“ gde je gmizavac u razvoju bio zaštićen od isušivanja u toplim klimama i omogućio je amniotu da se udalji od obale i dominira kopnenim ekosistemima. Naš rad, kao i rad mnogih drugih poslednjih godina, bacio je klasični model udžbenika ‘gmizavskog jajeta’ u kantu za smeće“, rekao je.

Vođa projekta, profesor Baoiu Jiang, dodao je:

„Ovaj standardni pogled je doveden u pitanje. Biolozi su primetili da mnogi gušteri i zmije pokazuju fleksibilnu reproduktivnu strategiju između oviparnosti i viviparnosti. Ponekad, blisko srodne vrste pokazuju oba ponašanja, i ispostavilo se da se viviparni gušteri mogu vratiti polaganju jaja mnogo lakše nego što se ranije mislilo.“

Studiju su sproveli istraživači sa Univerziteta Nanjing i Univerziteta u Bristolu, a objavljena je u časopisu Nature Ecologi & Evolution, prenosi Večernji list.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.