U trendu

Naučnici zaprepašteni: Pacovi sve više liče na ljude, čak im se i DNK menja na isti način

Pacovi sve više liče na ljude po ponašanju i navikama koje usvajaju, ali i po bolestima koje ih pogađaju i po načinu na koji im se menja genetska struktura, pokazalo je istraživanje naučnika.

Promene u DNK pacova pokazuju da su skloniji zdravstvenim problemima koje imaju i ljudi zbog načina života i navika, prenosi „Gardijan“ rezultate istraživanja grupe naučnika, objavljene u naučnom onlajn časopisu Viorxiv.

Baš kao i ljudi, i pacovi koji žive u velikim gradovima skloniji su stresu, zdravstvenim rizicima zbog zagađenja vazduha ili zbog nekvalitetne ishrane.

„Znamo da su pacovi na neverovatan način promenili svoje ponašanje i ishranu, na način sličan ljudskom društvu. Tako, recimo, možemo u Njujorku videti pacove koji se hrane omiljenom hranom stanovnika tog grada, kao što su đevreci i pivo, ili u Pariz kako jedu kroasane i maslac. Oni se prilagođavaju na neverovatan način“, rekao je Arbel Harpak, genetičar sa njujorškog Kolumbija univerziteta, koji je predvodio tim naučnika.

Oni su upoređivali DNK 29 pacova koji žive u Njujorku i njihovih srodnika iz provincije na severoistoku Kine. Kako je utvrđeno, izmene u DNK su značajne u zavisnosti od toga gde pacovi žive.

Najveće promene zabeležene su na genima odgovornim za ishranu, ponašanje i kretanje. One odražavaju potrebu pacova da se prilagođavaju životu u zajednici sa ljudima, pa su im tako i navike slične kao kod ljudi među kojima žive.

„Ishrana ljudi i pacova menja se na sličan način – i jedni i drugi sve više jedu prerađene šećere i masti. Zbog toga su zdravstveni rizici kod ljudi i pacova slični“, tvrde naučnici u istraživanju.
Takođe je primećeno da postoje bitne razlike u genima pacova koji žive u urbanim i ruralnim sredinama, pa su oni koji žive u gradovima bolje prilagođeni za kretanje po kanalizacionim cevima.

Naučnici navode i da kod pacova postoje značajne promene na genu koji se kod ljudi dovodi u vezu sa mentalnim poremećajima.

Prema njihovom mišljenju, sve to pokazuje kako se DNK kod pacova menja na sličan način kao i kod ljudi.

„Kao i ljudi, i pacovi u gradovima žive gušće naseljeni, što može da dovede do potencijalnog bržeg širenja patogena među njima. Ilustracije radi, vrste komaraca koje ubrzano naseljavaju gradove najviše se hrane upravo ljudima i pacovima, što može da dovede do izloženosti novim vrstama zaraznih oboljenja“, navode naučnici.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.