Naučnik objasnio zašto je opasno topljenje leda usled zagrevanja

Porast nivoa mora izazvan topljenjem leda mogao bi da preplavi mnoga priobalna područja, rekao je doktor geografskih nauka, šef laboratorija za hidrologiju i klimatologiju Pacifičkog instituta za geografiju odeljenja Ruske akademije nauka za Daleki istok, Vladimir Šamov.

Topljenje stvara efekat staklene bašte zbog ispuštanja ugljenika u Zemljinu atmosferu, objasnio je on. Glečeri počinju brže da se tope zbog čađi od šumskih požara, čije čestice dopiru do udaljenih područja.

„Ubrzano topljenje ranije nagomilanog snega i leda donosi dodatni deo vode u okeane, što dovodi do postepenog, brzine od oko tri milimetra godišnje, porasta nivoa svetskog okeana i preti da poplavi, pa čak i potopi mnoga priobalna područja“, napominje stručnjak.

Kao primer uticaja zagrevanja na prirodu Rusije, Šamov je naveo Sibir i Daleki istok. On ističe da se zbog efekata zagrevanja menjaju svojstva podzemnog leda u regionu, uništavaju se građevine i povećava broj katastrofa, poput poplava, suša i šumskih požara.

Naučnik je objasnio da je za poslednjih 30-40 godina – bukvalno pred očima starije generacije – zagrevanje ozbiljno promenilo sibirske i dalekoistočne teritorije: menjaju se fizička svojstva podzemnog leda, deformišu se zgrade, poplave i suše postaju sve češće, povećava se rizik od izbijanja požara što dovodi do porasta broja i površina šumskih požara.

„Topljenje drevnog leda budi organizme zamrznute u večnom ledu, koji bi mogli biti opasni za savremene životinje i ljude“, naglašava Šamov.

Posledice zagrevanja ne mogu se zanemariti. Potrebno je proučavati procese u atmosferi i hidrosferi, a naročito u subpolarnim regionima, uključujući i u zoni permafrosta. Takođe je važna razmena rezultata istraživanja sa stranim kolegama, zaključio je naučnik.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.