Zanimljiva nedoumica: Zašto se za žutu boju kose kaže da je plava?

Uobičajno je da žensku osobu sa žutom kosom nazivamo plavuša. Kad se kaže plava kosa, svi misle na zlatno žutu ili svetlo žutu kosu, nikako na nijanse plave.

U prošlosti, u našem jeziku su postojale samo svetle i tamne varijante kose, pa se spominju zagasite i sjajne kose, a ne posebne boje.

Kako se nekad govorilo?

Rečju “plav” se u staroslovenskom jeziku opisivalo nešto što je svetlo, bledo, a ovim se moglo opisati i ono što je belo i ono što je zlatno žuto.

Za ono što mi danas nazivamo plavim, tada su se, u posebnim slučajevima, koristili pridevi, kao što je “sinji” ili “modar”. Dokaz za to su stare narodne pesme u kojima se žitna polja u daljini “plave”, dok su dubine mora “modre”.

Tragovi ovoga zadržali su se u narodnim pesmama u kojima i danas možete pročitati opise poput “sinjeg mora”, “modrog neba” ili, obrnuto, kako se “žitna polja u daljini plave”…

Vremenom je došlo do delimične zamene – sinje/modro postalo je plavo, a reč “žuto” ušla je u upotrebu iako se prvobitno značenje reči “plav” nije izgubilo. Tako je sve do danas ostao dublet.

Srpski jezik nije jedini u kojoj je opstala ova “nelogičnost”. U poljskom se za osobu svetle puti/žute kose takođe koriste izrazi i “żółty” (“žuto”) ali i “płowy” (“plavo”). Portugalci za ženu svetložute kose kažu “loira” (“plava”) dok Špance muči drugačiji “problem” – kod njih se za plavušu kaže “rubio” što bi u bukvalnom prevodu danas značilo “crvena”

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.