Zahvaljujuฤi vakcini kojom su potisnuti morbili, gotovo smo zaboravili na ovu bolest iz proลกlosti koja je pre dva-tri veka odnosila mnogobrojne ลพivote i za koju dugo nije bilo leka.
Engleski struฤnjak Edvard Dลพener je godinama tragao za lekom protiv ovog oboljenja, koje je bilo meฤu najsmrtonosnijim u 18. veku. Godine 1796. pruลพila mu se prilika da testira svoj serum. Naime, te godine u Velikoj Britaniji besnela je epidemija malih boginja, koja je kosila preteลพno mlaฤe generacije. Dลพener je prvo napravio vakcinu protiv kravljih boginja, oboljenja koje u proลกlosti nije bilo toliko opasno i koje su ljudi dobijali od krava. Zatim je poฤeo da eksperimentiลกe na serumu malih boginja, i kada je epidemija poฤela, vakcinisao je prvo jednim pa drugim serumom zdravog deฤaka koji je bio izloลพen virusu. Iako je veliki broj maliลกana iz deฤakovog okruลพenja oboleo i umro od ove teลกke bolesti, deฤak se nije zarazio.
Postigavลกi uspeh, Dลพener je dobio motiv da joลก viลกe radi na svojim istraลพivanjima i uskoro je stvorio vakcinu protiv malih boginja koja se pokazala efikasnom. Zahvaljujuฤi njoj, generacije dece saฤuvane su od ovog teลกkog oboljenja. U godinama koje su usledile Dลพener je osmislio ฤitav niz vakcina i protiv drugih oboljenja. U ฤemu je bila tajna njegovog seruma? Princip je bio da se izoluje bacil koji izaziva bolest, ลกto je ranijih vekova bilo priliฤno teลกko izvesti. Zatim, uz odgovarajuฤe sastojke pomeลกane u serumu, ovaj izazivaฤ oboljenja unoลกen je u organizam u izuzetno malim koliฤinama. Tada je u ljudskom telu dolazilo do reakcije – stvarala su se antitela i tako je spreฤavano razvijanje bolesti.
Vakcine su s vremenom postale nezamenljive. Tako se danas deca od roฤenja vakciniลกu protiv nekada najteลพih oboljenja.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.