U trendu

Obmanuti smo: Čak 10.000 godina se verovalo da je ovo vulkan (foto)

Dženin Kripner bila je prva koja je otkrila da nešto „smrdi“ u celoj priči. Naime, ova naučnica s Instituta Smitsonijan u sklopu Globalnog vulkanističkog programa radila je rutinsku proveru podataka u programu vulkanskog registra, gledajući slike raznih vrsta vulkana, od uspavanih geoloških divova do aktivnih vulkana.

Kad je naišla na italijanski vulkan Lardereljo, vulkan u pitoresknoj regiji Toskane, verovala je da će videti slike vulkana. Umesto toga, videla je bizarne fotografije koje prikazuju nekoliko industrijskih rashladnih tornjeva povezanih s geotermalnom elektranom.

Onlajn registar vulkana Smitsonijana kategorizije na hiljade vulkana koji su u nekom trenutku u proteklih 2,5 miliona godina bili aktivni. Lardereljo je jedan od onih koji ni po čemu nije posebno zanimljiv – nekada je bio mesto erupcije, a danas je dom geotermalnoj elektrani.

Utvrđeno je da se podzemna voda na ovom području odozdo zagreva zahvaljujući intruziji magme staroj 4 miliona godina. Međutim, sama geotermalna aktivnost nije ono što čini nešto vulkanom, piše The Atlantik, a prenosi Express..

„Iako je to mesto navodno bilo aktivno u proteklih 10 hiljada godina, istina je da se tamo nikad tokom istorije nije dogodila erupcija. Ne postoje nikakvi dokazi da je ovo ikad bio vulkan“, tvrdi Kripnerova.

Proučavajući literaturu. naučnica je pronašla podatke o freatomagmatskoj i freatičkoj erupciji, koja nastaje kad se zarobljena voda iznenada zagreje zahvaljujući toplotnom izvoru ispod nje. Ti udari jesu uticali na nastanak nekih kratera, ali same te eksplozije ne čine vulkan – da bi se zaslužio taj naziv potrebna je magma koja izbije na površinu.

Ali, kad je Kripner pogledala sve stare izveštaje o geotermalnim izvorima u celom području, nije našla nikakve dokaze vulkanskih depozita.

Svoje sumnje iznela je Edu Venzkeu, menadžeru programa podataka kog smatraju i nekom vrstom „svetskog posmatrača vulkana. On se složio sa njenim razmišljanjem.

„Možda zvuči neverovatno da se prevarant ušunjao na listu vulkana, ali nekada definicije nisu bile tako stroge, pa je bilo dovoljno da nešto ima krater i bilo je proglašeno vulkanom. Danas ipak znamo više“, rekao je Venzke.

Lava može izbijati na površinu na dva načina. Prvi je izlivanjem – magma izbija polagano i jednolično, zbog čega nastaju bazaltni pokrivač, kao na poluostarvu Dekan, Kamčatki, Islandu, i to je takozvani havajski tip vulkana.

Drugi način je erupcijom – eksplozivno, nastaje zbog velike količine nakupljenih gasova i vodene pare. Popraćeni su potresima, a zabeleženi su i slučajevi katastrofalnih posledica za okolinu. (kao što su erupcije vuklana na St. Helens 1980. g, Krakatau 1883. g, Mont Pele 1902. g)., i to je takozvani azijski tip vulkana.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike