Otvorili sanduk za koji su verovali da je prazan, pa pronašli…

Naučnici u Australiji otkrili su ostatke mumije u elegantno izrezbarenom egipatskom mrtvačkom kovčegu starom 2.500 godina, za koji se prethodno verovalo da je prazan.

U muzeju Univerziteta Nikolson u Sidneju više od 150 godina čuvaju se četiri drevna, egipatska sanduka, u kojima su tri očuvane mumije. Prošle godine su naučnici otvorili poklopac četvrtog, ne nadajući se da će u njemu pronaći predmete velike vrednosti.

– Pređašnji podaci govorili su da je sanduk prazan – rekao je Džejmi Frejžer, viši kustos u muzeju, ali pokazalo se da je u njemu „deset posto telesnih ostataka „teško oštećene mumije“.

Sanduk je pripadao Mer-Neith-it-es, prema hijeroglifima upisanim na poklopcu. Ona je bila plemkinja koja je služila u Hramu Sekhmet. Sarkofag datira iz 26. dinastije, nekih 664-525 godina pre Hrista.

Sanduk je negde šezdesetih godina 19. veka u Egiptu nabavio Čarls Nikolson, bivši kancelar Univerziteta u Sidneju i od tada se čuva u muzeju tog univerziteta.

– Prirodno je da je bio zaboravljen s obzirom na to da su u drugima očuvane mumije – objasnio je Frejžer.

Zahvaljujući današnjoj tehnologiji, „kakvom nismo raspolagali pre deset godina“, sprovedena analiza omogućila je da se utvrdi da je reč o ljudskim ostacima, verovatno osobi koja je imala oko 30 godina, ali ne može se precizno utvrditi je li reč o muškarcu ili ženi, rekao je.

Sam sanduk i njegov sadržaj obrađen je laserom za postizanje 3D modela i poslat na analizu CT (kompjuterska tomografija).

Dosad su utvrđeni ostaci nekoliko kostiju, ostaci zavoja kojima je telo bilo obavijeno i smole za balsamovanje, kao i više od 7.000 staklenih perlica s mrtvačkog šala, ali pred naučnicima su još meseci analize.

– Ostaci mumije teško su oštećeni. Verovatno su počinitelji kradljivci koji su tražili nakit i amajlije. Sanduk je putovao širom sveta. Kosti su jako polomljene i pomešane s krhotinama drugih predmeta – kaže Frejžer.

– Ostaci su u tako lošem stanju da se njima zapravo možemo korisititi u naučne svrhe. To je veliko otkriće za forenzičke antropologe. Možemo ustanoviti ko je ta osoba (bila), čime se hranila i od čega je bolovala. Možemo ustanoviti kako je i zašto umrla. Često to ne uspevamo – objasnio je Frejžer, a prenosi B92.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike