Plivač s loncem na nosu

Liči na krokodila, a nije krokodil. Pričaju da je ljudožder, a njegove čeljusti tanke su kao ljudska ruka. Ceo svet ga zna kao gavijala. U svom prirodnom staništu, na Indijskom potkontinentu, poznat je i pod imenom garijal, po izraslini na vrhu gornje vilice mužjaka nazvanog ghara, što u prevodu znači – lonac.

Najstariji preci gavijala izumrli su zajedno s dinosaurima, drugi su nestali s lica zemlje pre oko 35 miliona godina, a i današnjim gavijalima preti izumiranje. U Butanu, Bangladešu, Mijanmaru, Nepalu, Pakistanu i Indiji ima ih tek oko 2.000.

Dugačak i do šest metara, duži je od većine svojih rođaka krokodila, ali je mnogo ranjiviji od njih. Živi u rekama. Njegov dom su Ind, Gang, Bramaputra, Iravadi i Mahanadi, a hrana – jedino manje ribe. Duge uzane čeljusti s oštrim ukrštenim zubima tokom vekova prilagođene su da postanu ribolovački alat. Kad je ščepaju oštri igličasti zubi, riba ne može da isklizne i pobegne. Odličan plivač, s plovnim kožicama na stopalima, gavijal ne može čak ni da se kreće po kopnu. Mišići njegovih udova toliko su slabi da ne mogu da izdrže težinu tela ove životinje: kada izađu na suvo, gavijal može samo da puzi pomažući se nogama. Zbog toga većinu vremena provodi u vodi. Na obalu izlazi samo da se sunča ili kada ženka treba da snese jaja.

Pripadnici suprotnih polova razlikuju se i po izraslini na vrhu gornje vilice, koja postoji samo kod odraslih mužjaka. Što je mužjak stariji, i izraslina je veća i sve više prekriva nozdrve. Zahvaljujući ovom „loncu na nosu“, mužjaci pri disanju proizvode zvuk nalik na zujanje. Tim zvukom i udaranjem čeljusti po vodi mužjak privlači pažnju ženke i upozorava konkurente da se drže podalje.

Zbog uništavanja prirodne sredine, manjka hrane i lovaca na trofeje, većina mladih ne dočeka zrelost. Ipak, zahvaljujući indijskim prirodnjacima, koji se trude da odgaje mladunce a zatim ih vrate u prirodu, postoji nada da gavijal neće doživeti sudbinu svojih predaka.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.