Prabrijači

Praistorijski crteži i gravire ukazuju na to da je čovek u poslednjih 30.000 godina pokušavao da brijanjem postane uredan. Najraniji brijači su verovatno bili od kremena, koji može veoma fino da se obradi. Oni su bili za jednokratnu upotrebu, jer im je oštrica brzo postajala tupa. Slične brijače od vulkanskog stakla opsidijana koristili su Asteci još 1500. godine naše ere, a u centralnoj Africi koristili su se sve do 1900. godine.

Dugotrajni brijači razvijali su se zajedno s pojavom obrade metala. Bakarni su postali uobičajeni i u Egiptu i u Indiji u trećem milenijumu pre naše ere. Egipćani su uglavnom smatrali da su malje na licu znak zapostavljanja ličnosti i brijali su se redovno – iako je promenljiva moda povremeno dozvoljavala lepo oblikovane brkove ili jareću bradu. Oni bogati držali su među kućnom poslugom i berbere, ali su postojali i berberi koji su opsluživali one siromašnije. Satira o zanatima napisana oko 1700. godine pre naše ere opisuje jednog putujućeg gradskog berberina koji se žrtvuje za tuđe brade i ide iz ulice u ulicu tražeći one koje bi mogao da obrije.

Drevni mesopotamski berberi bili su veoma cenjeni, verovatno zato što su bili organizovani u esnaf. Svaki grad imao je nekoliko berbernica grupisanih u jednoj ulici, gde su se brijali obični ljudi. Klijenti su brijani brijačem, a onda masirani uljima i parfemima.

Neki od najlepših brijača drevnih vremena pronađeni su u Skandinaviji. Oni su od bronze i datiraju iz 1500. godine pre naše ere. Brijači iz danskih grobnih humki iz 1300-1200. godine pre naše ere bili su u kožnim futrolama, imali su drške u obliku konjske glave, a oštrice su im bile dekorisane mitološkim scenama. Ljudi iz tih humki, čija su tela bila očuvana u vakuumskim kovčezima od debelog drveta, bili su potpuno obrijani. Kasnije, Kelti su voleli brkove. Prema Juliju Cezaru, Briti su brijali celo telo, osim glave i nausnice.

Slični običaji bili su poznati i u Indiji od četvrtog veka pre naše ere, gde su, prema zapisima iz tog vremena, muškarci makazama i brijačima držali brade pod kontrolom, ali su brijali i malje na grudima i pubičnoj kosti. Indijke tog vremena koristile su makaze i pincete za uklanjanje neželjenih malja na nogama, kao i žene klasične Grčke, gde je postojala i alternativa spaljivanja malja lampom, što je bila praksa koja je sigurno zahtevala jake nerve. Grčki muškarci počeli su da se briju tek od kraja četvrtog veka pre naše ere, prateći primer Aleksandra Velikog.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.