Prokletstvo egipatskih faraona

Posle provale u Nacionalni muzej na Trgu Tahrir tokom protesta 2011. godine, nikada više neću biti siguran da li su eksponati izloženi u njemu originalni.

Ja sam, doduše, nepopravljivo sumnjičav, tako da ne verujem ni u postojanje prokletstva faraona…

Dvadesetih godina prošlog veka veoma popularna britanska književnica Mari Koreli objavila je tekst u njujorškim novinama o kletvama koje prizivaju smrt pljačkašima grobnica i prokletstvu koje su na sebe navukli moderni istraživači i time izazvala lavinu napisa i spekulacija koje su se pojačavale sa svakom neobičnom smrću naučnika ili posetioca Tutankamonove grobnice, za sada jedine čiji su zlatni pečati na ulaznim vratnicama otkriveni netaknuti i prvi put slomljeni u savremeno doba. Sve je počelo kada je finansijer iskopavanja lord Karnavon, preminuo u Kairu šest nedelja nakon otkrića grobnice, koje se desilo početkom novembra 1922. godine.

Ser Džordž, peti lord od Karnavona, upoznao se sa Hauardom Karterom u bašti hotela Luksor u istoimenom gradu.

Zahvaljujući prijateljstvu sa Gastonom Masperom, koji je u to doba obavljao funkciju direktora odeljenja ministarstva za starine, Karter je uspeo da Karnavonu izdejstvuje dozvolu za iskopavanja u Dolini kraljeva 1914. godine. Ugovor je obavezivao Karnavona da snosi kompletne troškove radova, a ako otkrije grobnicu ili grobnice, da blago iz njih deli na ravne časti sa egipatskom državom.

Lordu je ugovorom zajamčeno pravo prečeg izbora, to jest mogućnost da prvi bira između artefakata ako nešto ikada bude otkopano. Mora da su se luksorski činovnici podgurkivali i namigivali jedni drugima kao oni prodavci sa Han el Halilija, jer je tada vladalo mišljenje da u Dolini kraljeva nema više zatrpanih, neotkrivenih grobnica, a cena koju je Karnavon plaćao po kopačkoj sezoni bila je izuzetno visoka.

Iskopavanja su, kao što je svima poznato, trajala sedam godina. Nakon šeste, plemić je bio spreman da odustane, ali je Karter uspeo da izmoli za još jednu sezonu.

Neobično je da se niko, barem koliko je meni poznato, nije pozabavio istorijskim trenutkom u kome je došlo do fantastičnog otkrića. Godina je bila 1922. mesec novembar. Iste godine u februaru, tačno 22. 2. 1922, Egipat je dobio „nezavisnost“. Primorani čestim pobunama i ozbiljnim jačanjem nacionalne svesti Egipćana, Britanci su malo popustili stisak i proglasili

Fuada I za kralja Egipta, smirujući tako uskomešale strasti u zemlji. Narod se radovao i slavio osvojenu „nezavisnost“. Iste godine, nakon samo devet meseci samostalnosti na papiru, otkrivena je prva netaknuta faraonska grobnica, a pravo prvog izbora imao je Britanac. Potpuno je razumljivo da se nije smelo dozvoliti da u tom nestabilnom trenutku basnoslovno faraonsko blago, najveće dotad otkriveno, završi u Britaniji.

Posledice su mogle biti nesagledive, narod je zbog toga mogao ponovo izaći na ulice, krvoproliće i ozbiljna nestabilnost, ponovo bi postali svakodnevna stvarnost Egipta. Zlatnu masku, zlatni presto i ko zna šta još da odnesu britanske ruke, u tom trenutku bilo je nedopustivo…

Ali postojao je ugovor, a Karnavon je insistirao.

Zato je morao da nestane.

Kao i njegova supruga 1929. godine i njihov sin nešto kasnije, svi naslednici koji su ugovorom imali pravo na blago.

(Nebojša Jojić, Danas)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike