Ptičja higijena

Ptice se kupaju mnogo češće nego što se to misli – tokom čitave godine, čak i kada je veoma hladno. Kupanje im pomaže da kasnije očiste perje. Ptičje kupanje povezano je sa određenim pokretima. Ako ptica stoji u plitkoj vodi, kupa se pokrećući glavu, krila i u manjoj meri rep. Većina kopnenih ptica samo stoji u vodi, jer bi veće kupanje nosilo sa sobom više opasnosti nego od ptica grabljivica. Vodene ptice, međutim, kupaju se dok plivaju u vodi, obično gnjurajući glavu u prsa, a potom ih naglo podižući, nakon čega im se voda sliva niz leđa. One većinom trljaju glavu postrance duž bokova i sklopljenih krila ili udaraju krilima po vodi, prskajući se.

Ptice koje gacaju po vodi, na primer, bekasine, pozviždači i druge ptice, kupaju se stojeći u vodi. Lastavice, čiope i slične ptice kupaju se u brzom letu. One se sklopljenih krila bacaju u vodu i odmah izleću iz nje. Tako se za kratko vreme potpuno okupaju, a u vrućim danima i rashlađuju. To čine i neke druge ptice.

Suprotno kupanju ptica je prašenje. Ptice obično prave rupu u suvoj zemlji ili pesku, čeprkajući nogama ili sedeći i proširujući udubljenje pokretima tela. Zatim se praše pokretima tela i nogu, često trljajući kljun i glavu u prašini. Posle dobrog prašenja, ptice snažno stresaju prašinu, a zatim počinje čeprkanje, čišćenje i glađenje perja kljunom. Vrapci se često praše u grupama. Praše se i kopci, sove, pupavci i mnoge druge ptice. Poljske koke, kao što su fazani, jarebice i prepelice, zatim ptice koje žive u suvim i peskovitim područjima redovno se praše umesto da se kupaju. Na neki način to je „suvo pranje“.

Niko ne zna zašto neke ptice, recimo, čvorci i kreje, stavljaju mrave u perje ili puštaju da im mravi trče po perju. Smatra se da mravlja kiselina, koju pri tom izlučuju mravi, služi kao sredstvo za dezinfekciju. Na sličan način deluje dimljenje, kada neke ptice sede u blizini dimnjaka našušurivši perje. Kosovi se mogu videti kako se izvesno vreme sunčaju sa raširenim krilima i repom, otvorenim kljunom i sa glavom okrenutom u stranu. Ne zna se tačno zašto to čine, ali se pretpostavlja da toplota tera spoljašnje parazite da se kreću, a to omogućuje pticama da ih se lakše reše.

Nakon navedenih radnji sledi čišćenje i sređivanje perja nanošenjem masnoće kljunom. Ptice provedu mnogo vremena pažljivo provlačeći svako pero kroz kljun. Na taj način ga čiste, zaglađuju ili nanose masnoću iz trtične žlezde, koju prethodno uzimaju kljunom. Neke ptice koje žive u parovima čiste perje jedna drugoj. Masnoća održava perje i čini da ono ne propušta vodu. Pored mašćenja, neke ptice neguju perje „suvim pranjem“, pudranjem. Puder, je uslovno nazvano, nastao od posebnih pera koja se raspadaju u sitne čestice, što liči na puder. Ovim puderom ptica čisti perje od sluzi i druge prljavštine. Čaplje, na primer, imaju kljun nalik na četku i koiriste ga za negovanje perja. Delove sa pudrastim perjem imaju i papagaji, ali i neke druge ptice.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.