Purpurna močvarica

U močvarama južne i srednje Evrope letuju kolonije barskih ptica kojima je narod dao neobično ime – čaplja danguba. Ovu pticu, čije se braonkasto perje preliva u purpurnocrvenu boju, nije lako primetiti pošto se najčešće krije u gustoj trsci.

Dugonoga čaplja danguba visoka je oko 90 centimetara, a osim po perju, prepoznatljiva je i po crnoj ćubi na glavi. Vrat joj je zmijolik, beo ili bež, s crnim linijama sa strane, a kljun je dugačak i žut.

Za skrivanje čaplje dangube među močvarnim rastinjem kriva je rođaka kradljivica. Siva čaplja često krade plen koji ulovi njena barska komšinica purpurnog perja. Zato danguba najčešće lovi noću i rano ujutro, a svoju teritoriju za lov brani tako što nakostreši ćubu i vratno perje da bi uplašila suparnika. U stanju je da satima napomično stoji u plićaku, okružena drvećem i žbunjem, i vreba žrtvu. Zbog toga je u narodu i nazvana danguba. Pored riba, koje se joj omiljena hrana, jede insekte, vodozemce, sitnije sisare, pa čak i male ptice. Njen vitki kljun, koji joj služi kao koplje, toliko je jak da može da ubije čak i veće zmije.

Čaplje dangube gnezde se u gustoj priobalnoj vegetaciji ili na drveću. Građu za gnezdo nabavljaju i donose mužjaci, dok su za zidanje zadužene ženke. U gnezdo od grančica ili trske ženka snese od dva do pet jaja blede plavozelene ljuske iz kojih se posle 25 dana ispile mladi. Perje pilića je tamnobraon, a mladi nemaju ni ćubu ni crne linije na vratu. Oba roditelja brinu o mladuncima i donose im hranu. Međutim, i pored roditeljske brige, preživljavaju samo najjači.

S prvim hladnim jesenjim danima jata čaplji danguba sele se u toplu Afriku da prezime. Lete sporo, s vratom povučenim unazad i oslonjenim na rameni deo, po čemu se u letu razlikuju od roda, ždralova i kašikara, koje lete opruženog vrata.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.