Put bez povratka: Evo zašto su odabrali baš Lajku

Pri svemirskoj trci između Sovjeta i Amerikanaca svaki minut je značio, a koliko god su bili motivisani međusobnom konkurencijom, naučnici su pre slanja ljudi u svemir morali da provere jesu li takav put živa bića uopšte u stanju da prežive. Zato su, umesto čovjeka, prvo odlučili da pošalju psa – i to na ono što su znali da će biti put sa kog se nikad neće vratiti. U jeku svemirske trke, Sovjeti su 3. novembra 1957. godine u svemir lansirali prvo živo biće – mešanca Lajku, koja je tragično uginula istog dana.

Sputnjik 2 lansiran je manje od mesec dana nakon što su Rusi lansirali prvi veštački satelit Sputnjik 1. Nikita Hruščov tražio je od svojih inženjera novi spektakl nakon lansiranja prvog satelita i tada je pala odluka da će u orbitu lansirati životinju. Pre Lajke bilo je nekoliko pokušaja sa drugim psima, ali samo u svrhu prikupljanja podataka o snalaženju u bezgravitacijskom stanju.

Tri godine staru Lajku našli su na moskovskim ulicama. Moskovske zime i glad bili su razlog zbog kog su naučnici mislili da bi pas mogao da podnese ekstremne uslove.

Zašto baš Lajka

Uz nju, pripreme za let su prolazili još i psi Albina i Muška, ali Lajku su odabrali iz nekoliko razloga, objašnjava ruska biologinja Alilija Kotovskaja, koja je bila i ponosni trener Lajke. Da bi se psi prilagodili na boravak u kapsuli dugačkoj samo 80 centimetara, Kotovskaja ih je svaki dan premeštala u sve manje i manje kaveze, a morali su da prođu i test sa centrifugom koja je simulirala snagu i buku lansiranja satelita.

Od svih drugih kandidata, upravo je Lajka bila najbolja na svim testovima, a njena prilagodljivost postala je njeno prokletstvo, piše Listverse.

– Dobro je bilo što je ženka, jer pri mokrenju nije morala da diđe nogu, pa je samim tim zauzimala i manje mesta. Bila je mala i prilagodljiva, a u korist joj je išlo što brzo uči – objasnila je Kotovskaja.

Osim toga, Sovjetima se svidelo što je Lajka fotogenična i što je imala znatiželjan pogled iz kog kao da se mogla iščitati inteligencija i dobrota, a i samo njeno ime nosilo je simboliku. Naime, Lajka znači lavež, a Sovjeti su nameravali da „zalaju“ na bahate Amerikance.

– Nije postojalo načina da Lajku vratimo natrag i znali smo da će da umre, pa su veče pre misije svi članovi ekipe došli da se oproste s dragom Lajkom – priča Kotovskaja.

Ovo je bila misija u kojoj je smrt bila jedini ishod. Očekivalo se da će Lajka uginuti, a Sputnjik 2 nisu ni planirali da vrate nazad. Lajku su tri dana uoči lansiranja stavili u kapsulu u kojoj je mogla samo da sedne ili legne. Tokom poetanja Lajkino srce jako se ubrzalo, a tek posle tri sata se vratilo u normalu. Onda je, odjednom, tokom devetog kruga oko Zemlje, temperatura u kapsuli narasla do 40-ak Celzijusa. Razlog je bila premala izolovanost od sunčevih zraka. Sputnjik 2 je nakon lansiranja ušao u orbitu i misija je proglašena uspešnom, a Sovjeti su tvrdili tada i kako bi Lajku mogli da spuste padobranom. Tokom leta se odlomio deo termalne izolacije. Senzori na psu pokazali su kako joj je puls bio tri puta veći od normalnog i smirivanje pulsa trajalo joj je tri puta duže od onog pri testovima na zemlji.

Lajka je bila žrtvovana kako bi testirali sigurnost svemirskih letova za ljude, a tek 2002. otkriveno je kako je stvarno uginula i koliko je dugo preživela. Godinama su Rusi tvrdili kako je Lajka bezbolno uginula u orbiti nakon nekoliko dana leta. Čak su i planirali da je uspavaju nakon nedelju dana testiranja. Senzori su već pet do sedam sati nakon lansiranja pokazivali da nema znakova života, otkrio je 2002.

Dimitrij Malašenkov, jedan od naučnika koji je radio na Sputnjiku 2 je izjavio da mu je žao zbog onog što su napravili. Dok je letelica bila u četvrtoj orbiti oko Zemlje, naučnicima je bilo jasno da je Lajka uginula od stresa i visoke temperature. Malašenkov je rekao kako se pokazalo da je u tako kratkom vremenu bilo nemoguće realizovato pouzdan sisitem kontrole temperature. S Lajkom je radio i naučnik Oleg Gazenko koji je 1998. rekao kako mu je žao zbog njene smrti. Izjavio je kako je rad sa životinjama za sve bio oblik patnje jer su se prema njima ponašali kao prema bebama koje ne mogu da pričaju.

– Kako vreme prolazi, sve više žalim zbog te misije. Nismo trebali to da napravimo. Iz misije nismo naučili dovoljno da bi opravdali ubistvo psa – rekao je Gazenko.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.