Otkako se uspravio i počeo da korača na dve noge, čovek je izgubio rep – tako bar govore oni koji veruju u teoriju da smo postali od majmuna. Čovek ga više nema jer mu ne treba, a ne bi mu baš ni lepo stajao, ali je rep zato ostao da krasi veliki deo živog sveta.
Nekima služi kao oslonac ili naslon, ima onih koji njime održavaju ravnotežu, za neke je sredstvo komunikacije i zavođenja, a za neke pak oružje kojim se brane i napadaju. Za veliki broj životinjskih vrsta rep nije samo ukrasni visuljak već ima i važnu funkciju od koje zavisi njegova veličina, oblik i izgled. Može biti kratak, dugačak, tanak, debeo, kitnjast ili jedva vidljiv. Kengurima dugačak rep služi kao protivteža pri skoku, za ptice je neka vrsta kormila tokom leta, mnogi majmuni ga koriste da bi se okačili i prešli sa grane na granu, a za mužjake pauna i neke druge ptice rep je glavni adut u igri zavođenja. Da bi razbacao fekalije i tako markirao teritoriju, nilski konj ga pokreće kao ventilator, škorpijama je ubojito oružje, dok konjima i kravama koristi da rasteraju dosadne insekte.
Ima i onih koji se repom služe kao sredstvom komunikacije, i to vrlo uspešno; setite se samo kućnih ljubimaca, pasa i mačaka čije raspoloženje i želje nepogrešivo prepoznajemo po držanju ili načinu pokretanja repa. Rep je sredstvo izražavanja i za neke opasnije zverke. Vođa čopora vukova može se prepoznati po ponosno podignutom repu, dok će se najslabiji član čopora otkriti po spuštenom repu savijenom između zadnjih nogu.
Po lepoti i raskoši repa paun je sigurno jedan od šampiona u životinjskom svetu. Legenda kaže da je Junona, rimska boginja Meseca i zaštitnica braka, udatih žena i porođaja, smatrala ovu pticu svetom i da bi joj još više ulepšala rep, stavila je na njega hiljade raznobojnih „očiju“ koje predstavljaju zvezde na nebu. Najbolji trenutak za uživanje u lepoti paunovog repa je s proleća, u sezoni udvaranja, kada mužjaci ponosno šire svoj raznobojni raskošni rep pred ženkama.
Poznato je da se od svinje ništa ne baca. Od glave do repa sve na ovoj životinji našlo je svoju upotrebu, i to ne samo u kulinarstvu. Koža se koristi za pravljenje cipela, tašni, jakni, dlaka za četke; u prošlosti, osim za supu, kosti su se koristile za pravljenje sapuna, mast za kuvanje i glancanje kožnih predmeta, a za repić se verovalo da donosi sreću, pa se u mnogim zemljama bacao preko svinjca kako bi životinje bile zdrave i debele.
Među sobom, ali i sa nama, mačke komuniciraju i pogledom i pokretanjem ušiju i repa; na primer, podignut rep i ispravljene uši znak su da je mačka oprezna, a suprotno je pokazatelj njene opuštenosti.
Majmuni uglavnom žive na drveću, pa zato imaju vrlo dug rep kojim se kače za granu i prelaze sa jedne na drugu.
Koža slona je vrlo debela, naborana i bez dlaka, što je čini vrlo osetljivom na ubode insekata. Da bi se zaštitili od njih, slonovi se često kupaju i valjaju u blatu. Jedini deo obrastao dlakama je vrh kratkog repa, od kojeg pripadnici nekih afričkih plemena prave narukvice za koje veruju da donose sreću.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.