Sedi medved s Aljaske

Mrki medved s karakterističnom grbom na ramenom delu i oštrim kandžama dužine čovečijih prstiju poznatiji je pod imenom grizli. Njegovo krzno najčešće je tamnobraon boje, ali može biti u nijansama od bež do crne. Međutim, za ime ovog velikog medveda zadužena je duga leđna dlaka s beličastim vrhovima, zbog koje izgleda kao da je sed, ili na engleskom jeziku – grizzled.

Mrki medvedi žive u Severnoj Americi, zapadnoj i istočnoj Evropi, u severnoj Aziji i Japanu. Odrasli mužjaci mogu biti teški od 140 do 400 kilograma, dok najteže ženke ne prelaze težinu od 200 kilograma. Najkrupniji primerci žive uz obale Aljaske i Britanske Kolumbije. Zahvaljujući ishrani bogatoj proteinima koji potiču od lososa, prosečna težina mužjaka ovog velikog medveda zastrašujućeg izgleda, čije je latinsko ime Ursus arctos horribilis, iznosi oko 330 kilograma. Uprkos tome, grizli je veoma pokretljiv i dotiže brzinu od 65 kilometara na čas. Primoran da pravi zalihe sala, grizli jede sve: bobice, cveće, travu, trsku, lukovice, orašaste plodove, ribu, mrave i insekte, ali i mrmote, losose i karibue. Dnevno pojede i po četrdesetak kilograma hrane. Mladunci, koji su teški samo pola kilograma kada se rode, vrlo brzo dobijaju na težini pošto majčino mleko ima čak 33 procenata mlečne masti.

Aljaska je pravi raj za grizlija. Ovaj svaštojed ovde može da uživa u samoći, obilju ribe i nedirnutim prirodnim prostranstvima u koja ljudi retko zalaze. Grizli izbegava društvo. Ovi medvedi okupljaju se samo na mestima na kojima ima mnogo hrane ili u vreme parenja. Pošto izbegava ljude, grizlija ne teba smatrati opasnim. Prema čoveku će biti agresivan jedino ako oseti da je u opasnosti ili ako je reč o ženki koja brani svoje mlade.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.