Šta bi bilo s obalama Evrope kad bi se otopio sav led?

Procene su da bi se nivo mora podigao za 60-ak metara kad bi se otopio led u okeanima, ali to je projekcija za koju bi trebalo da prođe i nekoliko milenijuma.

Nivoi mora su u porastu, a naučnici su ranije potvrdili da je otapanje leda nezaustavljivo. Predviđa se da bi do 2050. godine na Arktiku mogli da imamo leta bez leda, a ako se otopi sav led, nivoi okeana mogli bi da porastu za 60-ak metara.

Realne projekcije navode da bi do kraja veka nivo mora mogao porasti od 30 cm do najviše jednog metra.

Šta bi otapanje leda značilo za Evropu i obalna područja na kojima žive milioni ljudi?

Na jugoistoku Evrope more bi se prelilo u Crno more i Kaspijsko jezero pa bi potopilo Odesu i Istanbul, a Jadran bi se proširio prema severu i izbrisao Veneciju, ali i hrvatski obalski gradovi sigurno ne bi bili pošteđeni.

– Ako se gleda realni scenario do kraja stoleća, poplavama su najviše izloženi delovi Dalmacije iza Zadra i delta Neretve – rekao je Mirko Prlić iz Zavoda za Geofiziku PMF-a. Dodao je takođe da ova projekcija od 60 metara nije trenutno realan scenario kad se govori o tako dugom razdoblju jer Zemlju bi jednako tako moglo da zahvati i novo ledeno doba…

Na zapadnoj obali Italije, rast niova mora bi pogodio Rim, ali more bi progutalo Marsej, Barcelonu. Baltik bi na severu Evrope potopio St. Peterburg kao i Helsinki, a kako je pola Holandije već ispod niova mora ova bi zemlja mogla da ostane samo istorijski podatak, zajedno s Danskom.

Stokholm, Kopenhagen i Amsterdam takođe su gradovi koji bi završili pod morem, a poplave bi zahvatile i najmnogoljudnije delove Velike Britanije, poput Londona.

U svakom slučaju, nastavimo li ovim smerom stotine miliona ljudi koje žive na evropskim obalama moraće u budućnosti da emigriraju u unutrašnjost kontinenta, a more će izbrisati neke od najstarijih gradova na kontinentu, prenose mediji u regionu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.