Stručnjaci otkrivaju zablude: Šta zapravo test inteligencije govori o čoveku

IQ se počeo pratiti zahvaljujući Francuzu Alfredu Binetu, kojeg je Vlada zamolila da osmisli i razvije test koji će pokazati je li ljudima potrebna pomoć oko edukacije. Kasnije se taj test počeo umnožavati pod imenom ‘test inteligencije’. Tom se nazivu protivio i sam Binet, koji je kazao da to nisu testovi inteligencije, nego svojevrsni test određenih sposobnosti – kaže dr. Gavin Evans, predavač na Birkbeck koledžu, prenose mediji.

– Dakle, Binet je osmislio testove koji su kasnije postali testovi za merenje IQ-a i predstavljaju način merenja nečije inteligencije na skali od 1 do 100 – kaže dr. Bonnie Evans, sa Univerziteta Queen Mary u Londonu. Ono što se kasnije dogodilo, dogodilo se s druge strane Atlantika, kada su te testove usvojili američki psiholozi. Oni su odlučili da je IQ urođen, da se s njime rađamo i ne postoji ništa čime ga možemo promeniti. Oni su utvrdili i da različite etničke i socijalne grupe stanovništva imaju različit urođeni IQ.

Kako su 1915. novi imigranti pristizali u SAD, trebali su ispunjavati test. Pokazalo se da Aškenazi, Jevreji koji potiču iz Sjeverne, Srednje ili Istočne Evrope, imaju veću učestalost nižih rezultata, zbog čega su ih obeshrabrivali i nastojali da spreče useljavanje. S druge strane, ljudi iz nordijskih zemalja imali su češće viši rezultat, njih su ohrabrivali  na useljavanje.

Takav pristup istraživača koji su provodili rane testove u SAD-u kasnije je odlučno odbačen. Zanimljivo je da su Aškenazi u vreme Prvog svetskog rata imali relativno slabe rezultate na tim testovima, dok su u vreme Drugog svjetskog rata pokazivali rezultate bolje od proseka. Smatra se da je razlog tome to što su imali bolju edukaciju, kvalitetniju prehranu, kao da su roditelji u proseku postali bolje obrazovani od predaka, što je uticalo na rezultate dece.

To je dovelo u pitanje testiranje IQ, jer razlog zbog kojega različite grupe mogu ostvariti različite rezultate ovisi o činjenici da ti testovi mere apstraktnu inteligenciju. Tačnije, vašu sposobnost da se nosite s apstraktnom logikom. A to je često određeno time što ste doživeli u ranim godinama, kažu stručnjaci.

– Ako dolazite iz sredine gde se puno raspravlja, deca se potiču na čitanje i raspravu o stvarima, veće su šanse da će ta zajednica u proseku imati viši IQ – kaže dr. Gavin Evans.

– Ti testovi su se u istoriji često koristili u političke svrhe, ovisno o tome koju su političku opciju hteli da poguraju. IQ testovi korišteni su kao podrška, A tu ideju da su to naučni rezultati, zato što daju merljive rezultate, iskorištavale su mnoge vlade – kaže dr. Bonie Evans. Dodaje kako su u ranom 20. veku žene ponekad, ne uvek, ostvarivale lošije rezultate.

Taj test temelji na pitanjima koja traže da nešto upotpunimo,  na primer puzzle, i na vremenu koje je za to potrebno, pa ako se pre toga  nisu bavili tom aktivnošću – ako je, na primer, reč o djevojci koja nikada nije slagala puzzle – može biti potrebno više vremena za snalaženje, pojašnjava ona.

Jedan od nesporazuma vezano uz te testove jest i to da ljudi misle da se njime meri nivo inteligencije, a u stvari meri se sposobnost razumevanja apstraktne logike, dok emocionalna i praktična inteligencija, i dugoročna memorija i mudrost, u to nisu uključeni, upozorava dr. Gavin Evans. Dodaje takođe da nije automatski protiv tih testova, smatra ih korisnim u merenju sposobnosti za savladavanje matematike, nauke i IT tehnologije, jer oni mjere slične osobine koje mjeri i IQ test.

– Glavna zabuna koncepta IQ testova jest da je to odraz inteligencije, ali nije. Videli smo da se može i menjati. Na primer, ako često ispunjavate IQ testove, rezultati se mogu poboljšati. Uslovi okoline i edukacija mogu takođe uticati na IQ, on nije zadan – kaže dr. Gavin Evans.

– Nadam se da ti testovi nikada neće biti osnova za donošenje političke odluke treba li nekim grupama ljudi biti dostupna edukacija, zdravstvena zaštita ili omogućena sloboda kretanja. Ili pristup bilo kojem univerzalnom ljudskom pravu, ističe i dr. Bonnie Evans.

Inteligencija je višeslojan pojam i svi njeni aspekti ne mogu se izmeriti i izraziti brojčano, ni kroz samo jedan broj, što je rezultat takvog testa. A na genetsku sliku inteligentne osobe utiču na hiljade gena, što pokazuje da je reč o mnogo složenijoj stvari od one koja se može izmeriti takvim testiranjem, zaključuju stručnjaci..

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.