Svemirski spektakl 21. decembra: Vraća li se Vitlejemska zvezda?

Decembra 21. Jupiter i Saturn će se ukrstiti na noćnom nebu i nakratko će izgledati kao da blistaju zajedno kao jedno telo. Iako planetarni događaji poput ovog nisu svakodnevni, nisu ni naročito retki. Da li je ovo Vitlejemska zvezda ponovo na proputovanju, kao i kakav astronomski, istorijski i teološki značaj ima otkriva naučnik Erik Vanden Ejken.

Ovogodišnje poravnanje je interesantno iz najmanje dva razloga. Prvi je stepen u kojem će dve planete biti poravnate. Stručnjaci predviđaju da će tokom ove veze izgledati bliže i svetlije nego što su bile poslednjih osam vekova.

Ali drugi faktor, i onaj koji je ovaj događaj stavio u centar pažnje, jeste da će se dogoditi na zimski solsticij, neposredno pred katolički Božić. Tajming je doveo do spekulacija da li bi ovo mogao biti isti astronomski događaj koji je po Bibliji doveo mudrace do Josifa, Marije i novorođenog Isusa – Vitlejemske zvezde.

„Kao proučavalac ranohrišćanske književnosti koji piše knjigu o trojici mudraca, tvrdim da predstojeća planetarna konjunkcija verovatno nije basnoslovna Vitlejemska zvezda. Biblijska priča o zvezdi namenjena je prenošenju teoloških a ne istorijskih ili astronomskih istina“, kaže vanredni profesor religije na Ferum koledžu u Virdžiniji Erik Vandem Ejkel, prenosi Sajens alert.

Zvezda vodilja
Priča o zvezdi dugo je fascinirala čitaoce, kako drevne, tako i moderne. U Novom zavetu se nalazi samo u Jevanđelju po Mateju.

U ovom jevanđelju mudraci stižu u Jerusalim i govore Irodu, kralju judejskom: „Gde je dete koje se rodilo kao jevrejski kralj? Zatim ih zvezda vodi do Vitlejema i zaustavlja se nad Isusovom kućom i jaslama.

Mnogi su ovu priču pročitali pod pretpostavkom da se Matej morao pozivati na stvarni astronomski događaj koji se dogodio u vreme Isusovog rođenja. Astronom Majkl R. Molnar, na primer, tvrdi da je Vitlejemska zvezda bila pomračenje Jupitera u sazvežđu Bika.

​Postoje najmanje dva pitanja koja su povezana sa Zvezdom iz jevanđelja. Prvo je da li su naučnici sigurni kada se Isus rodio. Tradicionalni datum njegovog rođenja mogao bi da varira čak šest godina.

Drugo je da se merljivi, predvidljivi astronomski događaji javljaju s relativnom učestalošću. Težnja da se otkrije koji je događaj, ako se uopšte desio, Matej mogao imati na umu, stoga je složena.

Verovanja o Zvezdi
Teorija da je konjunkcija Jupitera i Saturna možda Vitlejemska zvezda nije nova. Izneo ju je početkom 17. veka Johan Kepler, nemački astronom i matematičar. Kepler je tvrdio da je ta ista planetarna konjunkcija oko 6. godine pre Hrista mogla da posluži kao inspiracija za jevanđeljsku priču o zvezdi.

Kepler nije bio prvi koji je sugerisao da je Vitlejemska zvezda mogla biti prepoznatljiv astronomski događaj. Četiristo godina pre Keplera, između 1303. i 1305. godine, italijanski umetnik Đoto naslikao je zvezdu kao kometu na zidovima kapele Skrovegni u Padovi u Italiji.

Naučnici su sugerisali da je Đoto ovo učinio kao omaž Halejevoj kometi, za koju su astronomi utvrdili da je bila vidljiva 1301. godine. Astronomi su takođe utvrdili da je Halejeva kometa prošla pored Zemlje oko 12. godine pre nove ere, između pet i 10 godina ranije nego što većina naučnika tvrdi da je Isus rođen. Moguće je da je Đoto verovao da se Matej u svojoj priči o zvezdi poziva na Halejevu kometu.

Pokušaji otkrivanja identiteta Matejeve zvezde često su kreativni i pronicljivi, ali i pogrešni.
Matej kaže da mudraci dolaze u Jerusalim „sa Istoka“. Zvezda ih zatim vodi u Vitlejem, južno od Jerusalima. Zvezda zato naglo skreće ulevo. A astronomi će se složiti da zvezde ne prave oštre zaokrete.

Štaviše, kada mudraci stignu u Vitlejem, zvezda je dovoljno nisko na nebu da ih odvede do određene kuće. Kako navodi fizičar Aaron Adair: „Kaže se da se zaustavlja i lebdi nad određenim konakom, delujući kao drevni Dži-Pi-Es“.

„Opis kretanja Zvezde“, primetio je, bio je „izvan onoga što je fizički moguće za bilo koji vidljivi astronomski objekat“.

Teološka podloga
Matejeva priča o Zvezdi potiče iz tradicije po kojoj su zvezde povezane sa vladarima. Izlazak zvezde označava da je vladar došao na vlast.

Na primer, u biblijskoj Knjizi brojeva, koja datira iz 5. veka pre nove ere, prorok Valam predviđa dolazak vladara koji će pobediti izraelske neprijatelje. „Iz Jakova će izaći zvezda, [što znači Izrael] … srušiće granice Moava.“

Jedan od najpoznatijih primera ove tradicije iz antike je takozvana „Sidus Iulium“, ili „Julijanska zvezda“, kometa koja se pojavila nekoliko meseci nakon atentata na Julija Cezara 44. pre Hrista. Rimski autori Svetonije i Plinije Stariji izveštavaju da je kometa bila toliko sjajna da je bila vidljiva kasno popodne i da su mnogi Rimljani spektakl protumačili kao dokaz da je Julije Cezar tada bio bog.
U svetlu takvih tradicija, Matejeva priča o zvezdi ne postoji da bi informisala čitaoce o određenom astronomskom događaju, već da bi podržala tvrdnje koje iznosi o Isusovom liku.

Drugim rečima, Matejev cilj u priči je više teološki nego istorijski.

Buduće poravnanje Jupitera i Saturna, prema tome, verovatno nije povratak Vitlejemske zvezde, ali bi Matej verovatno bio zadovoljan strahopoštovanjem koje izaziva kod onih koji ga očekuju.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.