Tačan odgovor na ovo pitanje niko ne zna: Zašto zevamo i na šta zevanje može da ukaže?

Zašto zevamo? Sukobi mišljenja pojavljuju se kada je ova tema u pitanju, pa je tako nastalo nekoliko teorija razloga zbog zevamo.

Postoje neke psihološke, ali i socijalne stavke koje imaju učešća u ovim teorijama.

1. Zevanje budi mozak onda kada nastupi umor i pospanost

Jedna od teorija objašnjava da upravo zevanje pomaže da mozak i dalje ostane budan kada su u pitanju neka dosadna dešavanja ili momenti umora.

Zevanje se obavlja pomeranjem mišića lica i vrata, što dovodi do ubrzanog rada srca koji stimuliše buđenje. Stručnjaci koji su predani ovoj teoriji navode i da zevanje može direktno uticati na moždanu aktivnost, tako što podstiču aktivnije kretanje moždane tečnosti.

2. Zevanje pomaže da se mozak „ohladi“

Zevanje može pomoći u termoregulaciji mozga ili procesu kojim mozak održava temperaturu. Mišići lica se pomeraju kada zevamo, povećavajući dotok krvi u licu, što održava temperaturu. Nekim ljudima oči suze kada zevaju, što takođe može da oslobodi toplotu. Isto tako, duboko udisanje svežeg vazduha može pomoći u slanju hladnije krvi u mozak.

Ova teorija privukla je pažnju mnogim istomišljenicima, pa su čak rađeni i eksperimenti koji su potvrdili da su temperatura i zevanje veoma povezani. Naime, ljudi koji su sedeli u toplijoj sobi i gledali televizor zevali su znatno više od onih koji su sedeli u hladnijoj. Isto tako je potvrđeno i često zevanje tokom letnjih dana, u odnosu na zimu.

3. Zevanje ima i socijalnu svrhu i povezan je sa empatijom

Neki od naučnika se pridržava mišljenja da je zevanje jasni pokazatelj nama, ali i ljudima oko nas da smo pod jačim umorom ili pospanošću.

Uz to smatraju da vlada i empatija sa drugima. Kada neko drugi zeva, naš mozak to registruje kao znak i podsetnik da je i nama potrebno zevanje. To je kao odgovor zevanja na zevanje, prenosi Telegraf.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.