U trendu

Ugroženi drvoseča

Jedna od životinja koje su nekada bile vrlo brojne oko naših velikih reka bio je dabar. Postoje čak i brojni dokazi da je on tu živeo još od pamtiveka. Danas ga više nema, jer je odstreljen početkom prošlog veka.

Ova ljupka životinja pripada porodici glodara. Prilično je krupna, za razliku od, recimo, sićušnog miša. Dabar živi u vodi i hrani se isključivo vodenim biljkama. Takođe je i odlično prilagođen svom životnom okruženju. Krzno mu je gusto i premazano mašću, a ima spljošten rep koji mu omogućava lako i brzo plivanje. Kao i ostali glodari, i dabar ima velike sekutiće kojima lako može da obori svako stablo. To i radi, naročito pred zimu, da bi stvorio zalihe hrane. Hrani se korom vrbe, topole ili jove.

Mnogobrojni su razlozi zašto je dabar nestao, i to ne samo kod nas, a jedan od najznačajnijih je lov. Krzno ove životinje je veoma cenjeno, a verovalo se i u lekovitost masti koju ispušta iz žlezda – taj produkt je nosač parfema. Uz sve to, verovalo se da se dabrovo meso može jesti u vreme posta, pošto on živi u vodi. Svemu tome treba dodati i konstantno uništavanje njegove životne sredine, a to su prvenstveno močvarna staništa. Danas u prirodi dabrova ima na samo pet mesta u Evropi, i to u veoma malom broju. Opstao je na reci Roni u Francuskoj, Elbi u Nemačkoj, u južnoj Norveškoj, na Njemenu u Belorusiji i Voronježu u Rusiji. U Aziji ga ima na samo dva mesta, i to u Sibiru i na kinesko-mongolskoj granici.

Dabrovi koji su uspeli da prežive poslužili su kao izvor za povećanje populacije i povratak u prirodu. Ova životinja je samac, a kad odraste, određuje teritoriju na kojoj će živeti. Iako se u mnogim zemljama štiti i čini sve ne bi li mu se brojnost povećala, dabar i dalje spada u ugrožene vrste. Zaštićen je i Bernskom konvencijom i nalazi se na Crvenoj listi IUCN-a.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar