Vaga koja govori

Vaga je sprava za merenje, to jest za upoređivanje težine. Da li ste se ikada zapitali iz kog vremena potiče vaga?

U vreme razvoja trampe pojavila se potreba da se meri težina raznih stvari i da se međusobno porede poznate i nepoznate težine. Tako se pokazala potreba za uređajem za poređenje, to jest za merenje težine – za vagom. U starom Egiptu oko 2800. godine pre naše ere korišćena je vaga sa polugom i dva tasa. Drvena poluga ove vage bila je u jednoj tački na sredini okačena o pogodan nosač, a na krajevima poluge, o konopcu, visili su tasovi.

Nakon sedam-osam vekova, počinje da se koristi vaga sa poduprtom polugom, koja ima dosta sličnosti sa današnjom laboratorijskom vagom. Tegovi za ovakve vage bili su najčešće od kamena i često u obliku raznih životinja. Slične vage korišćene su i u Mesopotamiji. Neki izvori navode da su ovoj zemlji u drugom milenijumu pre naše ere korišćene i prenosive vage. Stari Rimljani i Grci dugo su koristili vage sa dva tasa obešena o krajeve ravnokrake poluge koju je u sredini držao jedan prsten.

Kasnije je počeo da se koristi kantar – rimska vaga, koji je u svojoj osnovi pretrpeo veće izmene sve do današnjih dana. To je bila poluga podeljena na dva nejednaka dela; na kraju kraćeg dela okačena je korpa za stvar koja se meri, a na dužem kraju su pravilno raspoređeni zupci za fiksiranje tega.

Francuski fizičar Žil Gobervol je 1760. godine konstruisao prvu vagu sa dve poluge i iglom za pokazivanje ravnotežnog položaja. Danas su u upotrebi elektronske vage, koje predstavljaju poslednju reč tehnike. One mogu da pokazuju težinu, cenu, ali i mnoge druge podatke, i to sve u isto vreme. Odlično, zar ne! Vaga se ipak najviše koristi kao sredstvo za merenje telesne težine u borbi sa suvišnim kilogramima. Tu je naprosto nezamenljiva! Koliko vi imate kilograma?

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.