Večni kalendar

Najpotpuniju informaciju o vremenu, bez dodatnih podešavanja, nude satovi sa mehanizmom „večnog kalendara“. Konstrukciji je kumovala iskonska želja čoveka da dosegne zvezde, jer samo one besprekorno tačno obeležavaju hod vremena. Uz standardne funkcije merenja sati, minuta i sekundi, ovakvi časovnici obeležavaju datum, dan u nedelji, mesec, godinu i prestupne godine. Neki modeli definišu i lunarne faze.

Kao većina komplikovanih i revolucionarnih izuma iz sveta časovničarstva, konstrukcija „večnog kalendara“ pripisuje se Abrahamu Luju Brežeu, genijalnom švajcarskom horložeru, kasnije prvom časovničaru Napoleonove carske mornarice. Realizovao je svoj prvi model „perpetual“ davne 1795. godine, ali su tek 1925. godine časovničari ženevske manufakture „Patek Filip“ osmislili konstrukciju odgovarajućeg ručnog sata. Danas najprestižniji časovnici sa „večnim kalendarom“ stižu iz manufakture „Odmar Prige“.

Uz redovno navijanje ili nošenje, automatski mehanizam sa centralnim zlatnim rotorom od dvadeset jednog karata daje informacije o vremenu do 28. februara 2100. godine. Kao i svim srodnim modelima, i ovom modelu, pod nazivom „la millenary quantieme perpetuel“, predstoji justaža mehanizma. Ako se prestupna godina poklapa sa krajem veka, po pravilima Gregorijanskog kalendara, ne broji se 29. februar. To pravilo još nije uspešno preneseno u svet precizne mehanike.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.