U trendu

Veliko otkriće koje menja sve što smo znali o mamutima

Runasti mamuti su opstali na hiljade godina duže nego što se smatralo, pokazuje otkriće naučnika iz uzoraka nađenih u večitom ledu na Aljasci.

Ove životinje, za koje se smatralo da su izumrle pre oko 10.000 godina, živele su u oblasti Jukon do pre 5.000 godina, a naučnici su to zaključili na osnovu DNK mamuta nađenog na Aljasci, tvrdi se u studiji objavljenoj u naučnom časopisu „Nejčr komjunikejšns“.

Uzorci koji su sadržali DNK runastog mamuta uzeti su pre nekoliko decenija, a stajali su u zamrzivačima u laboratoriji, te su tek nedavno proučavani, piše „Lajvsajens“.

Radi se o malim uzorcima DNK koji su otkriveni u mineralnim sedimentima. Na osnovu starosti tih sedimenata, naučnici su proučavali kako se menjao živi svet na zemlji tokom vremenskih razdoblja.

Tajler Marči sa odseka za antropologiju Univerziteta Ontario kaže da su proučavali uzorke od kojih većina potiče iz perioda Pleistocena-Holocena (pre oko 14.000 do 11.000 godina), kada su se dogodile dramatične klimatske promene tokom kojih je izumrlo nekoliko velikih vrsta sisara, kao što su runasti mamuti, sabljozubi tigrovi ili mastodonti, bliski srodnici runastog mamuta.

Glavna prednost ovakvog načina proučavanja je što se tako može doći i do saznanja o životinjama koje nisu često fosilizovane.

Uzorci zemlje, koji potiču iz perioda od pre 30.000 do pre 5.000 godina, pokazuju da su runasti mamuti opstali u arktičkom okruženju znatno duže nego što se mislilo, iako im je broj drastično opadao.

Budući da su živeli pre 5.000 godina, znači da su dugo koegzistirali sa ljudima u periodu Holocena, navodi Marči.

Izumiranje velikih vrsta iz perioda u kom su živeli runasti mamuti bilo je zasnovano na dva faktora, veruju naučnici: klimatskim promenama i velikom uticaju lova. Međutim, novo otkriće menja fokus sa debate o tome koji od ova dva faktora je važniji, kaže Henrik Poinar, genetičar iz Mekmaster centra za DNK.

„Ovo otkriće daje dokaze da izumiranje megafaune u Severnoj Americi ima mnogo više nijansi, iako nema dileme da su na njihov nestanak značajno uticale i klimatske promene i lov. Pitanje je samo u koliko meri su takve životinje bile lovljene i da li je to bila prekretnica za njihov nestanak“, kaže on.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (1)