Voćkice

Sunčani krajevi Južne Amerike podarili su nam i ukusno voće poput ananasa i banana. Poznato je čak sedam vrsta ananasa, ali samo jedna gaji se na plantažama. Oko 1555. godine otkrio ga je istraživač Žan de Leri. Prvo je prenet u Englesku, gde su ga gajili u staklenim baštama, a 1733. godine stiže i u Francusku. U to vreme ovo egzotično voće bilo je skupo i samim tim dostupno samo bogatašima, sve dok nije pronađen postupak njegovog konzerviranja.

Tropski krajevi Južne Amerike i užarene Afrike postojbina su banana. Sve do 1928. godine ovo voće jeli su samo Evropljani koji su imali priliku da posete ova sunčana podneblja. Tek kada su vlasnici jedne velike trgovačke kompanije obezbedili svoje brze brodove hladnim komorama, zaustavljeno je sazrevanje banana prilikom transporta i tako sprečeno kvarenje ovih vrlo osetljivih ali i hranljivih plodova.

Azija je takođe ogroman rasadnik raznovrsnog voća i povrća. Agrumi, to jest limun i pomorandža, koji se danas uspešno gaje i u našim krajevima, poreklom su sa ovog kontinenta. Postojbina biljke čiji su žuti plodovi izuzetno bogati vitaminom C jeste zapadna Azija, a pomorandže njeni centralni delovi.

Urmina palma, čijim se ušećerenim plodovima i mi sladimo, vodi poreklo iz severne Afrike. To je drvo toplih krajeva i traži mnogo sunca i vode, pa zato veoma dobro uspeva u oazama. Zanimljivo je da ova palma počinje da daje rod, vrlo hranljive plodove, tek kada napuni 12 godina, a od njenog perastog lišća pletu se zastori – asure.

Zbog bogatstva vitamina C u sebi, ovo i mnogo drugo voće poslužiće nam u hladnim zimskim danama, kada prete grip i drugi virusi. Zato se poslužite i vi!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.