Zapali me

Veoma koristan, ali i potencijalno opasan izum – šibice se širom naše planete upotrebljavaju već nekoliko vekova. Gotovo da nema domaćinstva u svetu u kome se ne nalazi bar jedna kutija ovih magičnih drvaca, iako ih poslednjih decenija potiskuju upaljači.

Do stvaranja bezbednog i jedinstvenog pronalaska trebalo je da protekne dosta vremena i da se uloži mnogo truda. Nagoveštaj stvaranja prve šibice pojavio se 1669. godine s pronalaskom fosfora. Desetak godina kasnije, irski fizičar Robert Bojl stvorio je preteču šibice. On je umotao malo parče papira i umočio ga u fosfor, a zatim je komadić drveta premazao sumporom. Prilikom trljanja drvca o papir, dolazilo je do stvaranja vatre. Ovaj izum nije, međutim, bio praktičan i teško se mogao koristiti u kućnim uslovima.

Engleski hemičar i apotekar Džon Volker je 1827. godine otkrio da može da stvori plamen tako što vrh drvca umoči u određene hemikalije a potom ga osuši. Trljanjem o hrapavu površinu na drvcu se stvarala vatra. Svoj pronalazak Volker je nazvao „kongrivs“ i prvu kutiju ovih šibica prodao je jednom advokatu 7. aprila 1827. godine. Iako je njegov izum bio neobičan, Volker nije uspeo da ga unovči. To je, međutim, pošlo za rukom Samjuelu Džonsu, koji je, videvši Volkerov izum, došao na ideju da ga komercijalizuje. Džons je delimično modernizovao ovaj pronalazak, nazvao ga šibice „Lucifer“ i počeo da ga prodaje. Ove šibice postale su jako popularne među ljubiteljima duvanskog dima, ali su imale i jednu veliku manu – miris koji se širio prilikom paljenja šibice bio je neizdržljiv.

Šarl Sora, francuski hemičar, izumeo je 1830. godine šibice sa vrhom od belog fosfora. Ovaj pronalazak nije širio neprijatne mirise, ali je imao drugu, veću manu – beli fosfor je bio otrovan. Džon Edvard Lindstrom iz Švedske inovirao je 1855. godine svoj patent – bezbedne šibice. Njegov pronalazak nije bio ni otrovan, niti je ispuštao teške mirise, a šibice su se palile uz pomoć hrapavog papira koji se nalazio na spoljašnjoj strani kutije. Ipak, za prvu kutiju za šibice zaslužan je Džošua Pusi, koji je 1889. godine napravio „fleksibils“ šibice smeštene u posebno izrađenu kutiju, bez mogućnosti da se unutra same zapale.

Početkom prošlog veka, tačnije 1910. godine, „Dajmond meč kompani“ patentirala je u Americi prve neotrovne šibice, prilikom čije izrade su korišćene samo bezbedne supstance. U godinama koje su usledile, ovaj mali ali neophodni pronalazak menjao je neznatno svoj izgled i oblik, a šibice su vremenom postajale sve bezbednije, ukoliko su se, naravno, pravilno koristile.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.