Zašto je Švajcarska neutralna već 500 godina?

U novembru 2016. godine označena je 500. godišnjica švajcarske neutralnosti. Jedini put kada je prekršena švajcarska neutralnost dogodilo se za vreme Napoleonskih ratova, iako je Švajcarska tada i dalje htela da ostane neutralna. To je i potvrdila 1815. godine, prenosi War History.

Ako ne računamo tačno 500 godina, Švajcarci su bili neutralni „samo“ 200 godina, što je veliki uspeh. Međutim, zašto su Švajcarci, strašni kopljanici koji su često pobeđivali u bitkama uprkos lošim izgledima za pobedu, odjednom pokušali stalno da budu neutralni?

Odgovor možemo pronaći u velikoj bitki između Francuza i Švajcaraca, koja se dogodila kod Marignana u zadnjoj fazi Rata svete lige, koji se odvijao između 1508. i 1516. godine. Švajcarci su tada pobedili u nekoliko bitaka i pljačkali i zauzimali većinu severa Italije, uključujući i Milano koji je bio mesto sastajanja sa neprijateljskom francuskom vojskom. Francuska vojska pod vođstvom mladog kralja Franje pokušala je da iznenadi Švajcarce manevrom preko retko korišćenog i opasnog puta preko Alpa. Švajcarci su tada imali odličnu pešadiju opremljenu kopljima koje se prilagođavalo svakoj borbenoj situaciji.

Brojčano nadjačani Švajcarci pokušali su da sklope mir sa francuskom kraljevskom vojskom sve dok nije stiglo njihovo pojačanje. Uskoro su napustili pregovore i pripremili se za bitku. Imali su 22.000 vojnika nasuprot francuskih 40.000, među kojima su bili zastrašujući nemački vojnici „Landsknecht“. Budući da su nemačke vojnike rado vrbovali i van Nemačke, naziv je ušao u francuski i engleski jezik u obliku „lansquenet“. Vrhunac njihove slave bio je u bitki kraj Pavije 1525., a širom upotrebom vatrenog oružja postupno su ih zamenjivale drugi kopljanici i topovi. Švajcarci nisu bili zabrinuti brojevima jer su ostvarili pobedu nekoliko godina pre u bitki kod Novare.

Švajcarci su krenuli sa napadom u zoru. Napad je bio toliko brz i silovit da su Francuzi imali problema sa neutralizovanjem pešadije koja se stalno približavala. Švajcarci su zauzeli nekoliko topova i krenuli u borbu sa nemačkim plaćenicima. Navedene vojske Švajcarske i Francuske su se takmičile za titulu najbolje borbene jedinice u Evropi. Napadi francuskih konjanika ipak su kasnije odbili Švajcarce.

Bitka za Marignano je bila vrlo teška borba; iako su Švajcarci pretrpeli velike gubitke, zamalo su pobedili. Uprkos gubitcima nastavili su i probili liniju topova. Nastavila se velika borba sa nemačkim plaćenicima i juriši konjice i topovska vatra na zgusnute formacije disciplinovanih Švajcaraca. Bitka je bila izjednačena dok nije stigao francuski saveznik – Venecija. Oni su napali sa boka i naterali Švajcarce u beg. Izgubili su gotovo polovinu svojih vojnika dok su Francuzi izgubili 5000 ljudi. Kraj bitke završio se određenim ugovorima. U ugovoru je bila navedena klauzula „večni mir“ u kojoj je bilo navedeno da se Francuzi i Švajcarci nikada neće boriti jedni protiv drugih i da neće sklapati savezništva sa međusobnim neprijateljima. Ugovor je trajao čak do Francuske revolucije.

Tokom vekova, švajcarska neutralnost postajala je sve jača i danas Švajcarska zabranjuje svojim građanima da se bore u stranim ratovima. U moderno doba poslat je određeni deo mirovnih snaga i srušeno je nekoliko aviona iznad Švajcarske u Drugom svetskom ratu.

Švajcarci su uspeli da zadrže svoju neutralnost jer su na odličnom prirodnom položaju. Uski planinski prolazi bili su veliki zalogaj čak i za moderne vojske. Švajcarci su redak primer neutralne zemlje koja je ostala izvan svih ratova čak nekoliko vekova.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.