Zašto kažemo za nekoga da „ima bube u glavi“?

Šta znači kada neko kaže da „ima bube u glavi“?

„Imati bube u glavi“ je veoma star izraz. Osnovno značenje bi bilo, kada kažemo za nekoga da ima bube u glavi je da ne razmišlja razumno, objektivno, već da se zanosi nekim ludim, neobičnim mislima. Uopšte buba – buva, je u našem jeziku zastupljena u dosta izraza, kao pustiti buvu, miran kao bubica, staviti nekome bubu u uvo, itd.

Izraz postoji i u drugim jezicima. Npr. u nemačkom se kaže:

Raupen im Kopf haben
Die Raupe – gusenica

Na prvi pogled to je još čudniji izbor za posetioce nečije glave, bube su ipak sitnije od gusenica. Izraz postoji u drugim evropskim jezicima i ima zajedničko poreklo, koje je zameteno u davnim vremenima. Da pokušamo da ga odgonetnemo. Trag, koji ćemo mi slediti vodi nas u staru Grčku.

Prometej i Atina
Najpre da se podsetimo priče o Prometeju, koji je napravio čoveka od blata. To je ipak bila samo figurina, dok se nije umešala boginja Atina i čoveku podarila dušu.

Duša, kao nosilac života je ubačena u glavu čoveka. Duša je veoma dragocena i antički čovek je bio svestan da je ona suština i nosilac života, pa se pažljivo odnosio prema njoj. Pošto je obitavala u glavi, za života čoveka, postojala su neka slaba mesta, odakle je duša mogla da izađe, napusti svoje boravište, tj. glavu. To je pre svega bio nos i to je posebna priča.

Da se vratimo na polazno mesto – glavu, ostaju nam još usta kao nezaštićeno mesto, odakle bi duša mogla da, daleko bilo, pobegne. Pre nego što obradimo tu tematiku, da vidimo da li je ta duša imala neki fizički oblik oblik, kako je izgledala.

Priča o Psihi
Psiha je grčka reč u značenju duša, duh. Ali Psiha je i starogrčka heroina, devojka nesvakidašnje lepote, poznata po svojoj uzbudljivoj ljubavi sa božanstvom Erosom/Amorom, Venerinim sinom. Priča je prelepa, uzbudljiva ali i prilično duga, pa će biti ispričana na nekom drugom mestu. Ono što je važno je to da je Psiha imala leptirova krila.

Dakle duša dobija u staroj Grčkoj oblik i formu leptira. Nakon stare Grčke idemo u vreme proroka Jezekilja. Prorok, koji priča o svojoj viziji vaskrsenju mrtvih. Proces oživljavanja se vrši tako što u telo ulaze stvorenja ženskog pola sa krilima leptira. Prirodan faza razvoja leptira je gusenica pa je sasvim logično objašnjenje odkud gusenice u glavi u nemačkom jeziku.

Bube u glavi – slovenska mitologija
Da se vratimo mi našim bubama, izrazu u našem jeziku – „imati bube u glavi“.

U slovenskoj mitologiji i folkloristici leptir nije baš dobro prošao. Doduše leptir, pre svega noćni, predstavlja ljudske duše ali duše pokojnika kao takav nije baš omiljen. Često predskazuje skorašnju smrt, ako sleti nekome na neki deo tela, bar tako narod kaže. Osim toga, leptirice su često izjednačene sa vešticama. I vile imaju krila, često leptira ali sa njima ni narodni pripovedač nije uvek načisto, koje su od njih dobre a koje ne.

S druge strane, muve i bube uopšte, češće se pojavljuju u pričama i verovanjima kao nosioci duša. U mnogim pričama, čovek kada zaspi, izleti mu muva iz usta i krene u avanturu. Kada se opet kroz usta vrati u čovekovu glavu, on se budi i misli da je to što je buba videla bio samo san. Dakle usta su kritična i kroz njih može da izlazi i ulazi muva ili neka druga buba, odnosno duša. Ali ponekad, ako neko drži usta otvorena, može mu uletiti neki insekt. Poznato je da se deci često kaže – zatvori usta da ti ne uleti neka buba. E pa te bube, koje mogu da ulete u nečija usta, mogu da budu i tuđe duše. Kada se nađu u tuđoj glavi, naravno da im je neobično. Neobično je i stanodavcu, tj, osobi, kojoj je uletela buba kroz usta, neka tuđa duša sada se tu umešala, svađa sa se dušom domaćinom, uopšte, ponašanje se menja i kako ta osoba drugima izgleda? Čudno, neuobičajeno, jednostavno – ima bube u glavi.

(abc amarilisonline)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike