U trendu

Zašto kitimo jelku i kako je to postalo deo prazničnih običaja?

Šareno okićena jelka postala je simbol novogodišnjih praznika i novog početka, što se praktikuje i u kulturama koje ne proslavljaju rođenje Isusa Hrista. Običaj kićenja zimzelenog drveta datira još iz perioda starog Rima.

Postoji nekoliko teorija o tome kako je došlo do popularizacije kićenja jelke u celom svetu. U etnološkim zapisima ovaj običaj se smatra paganskim. Rimljani su verovali da u jelkama žive duhovi šuma, pa su za novogodišnju noć odlazili da ih daruju kako bi ih umilostili. Potom su sekli mlade jele, donosili ih u domove i kitili. Zimzeleno drveće bilo je podsetnik da će zima proći i da će ponovo nastupiti proleće.

U Poljskoj se jelka kitila jabukama, orasima, kolačićima, šarenim papirićima, zvezdama napravljenim od slamki, mašnicama i šarenim vaflima. Neki ljudi su tada verovali da drvce ima magičnu moć koja je povezana sa setvom i uspešnim rodom u narednoj godini.

Nemačka, Litvanija i Estonija su najviše „krive“ za kićenje jelke uoči Božića. U tadašnjoj Livoniji (Estonija i Litvanija) Bratstvo crne glave je donelo drvce za vreme praznika u svoje kuće u Talinu i Rigi. Poslednji dan praznika odneli bi drvo na trg oko kojga bi bratstvo plesalo. Jelku su kitili jabukama, orasima, datulama i papirnim cvećem. Nakon protestantske reforme, jelka se kitila u višim klasama da bi vremenom običaj počele praktikovati i niže klase.

Nemci su počeli da kite jelku skupocenim dekoracijama u 18. veku, i najzaslužniji su za širenje ovog običaja u svetu. Vojnici su preneli ovaj običaj 1815. godine u Beč, a u 19. veku ovaj običaj je odnesen i preko okeana, pa je stigao i do Rusije. Kada je vojska tokom francusko-pruskog rata okitila jelku u vojnoj bolnici, ovaj običaj je postao vrlo popularan. Od 20. veka jelke počinju da kite i crkve, pa se postavljaju na javnim mestima u gradovima širom sveta.

U SAD-u je ovaj običaj postao popularan nakon 19. veka kada su ga doneli Nemci, a oni su ga proširili na Kanadu. Svake godine Amerika proizvede do 36 miliona jelki, a Evropa 60 miliona jelki.

Neke od legendi kažu da su ispred pećine u kojoj je rođen Isus Hrist rasla tri zimzelena drveta – kedrovo drvo, bor i jela. Kada se rodio Mesija, svo drveće se zatreslo kako bi ga pozdravilo. Kedar je malom Isusu dao mirišljave iglice, a bor šišarke. Jela nije imala plod i zaplakala je. Anđeo se smilovao i poklonio joj zvezdu sa neba koju je ona spustila pred Isusa. Otuda i običaj da se na vrh okićene jelke postavlja zvezda, prenosi Klix.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.