U trendu

Zimovanje u bundi

U hladnoj tundri na Aljasci, u delovima Kanade, Grenlanda, Norveške, Švedske i Sibira živi mošusno goveče. Ova simpatična životinja živela je u isto vreme kada i mastodonti i mamuti, ali je imala više sreće i snage da preživi klimatske promene koje su izazvale izumiranje tih vrsta.

Zahvaljujući snažnoj građi i toploj vunenoj bundi, mošusno goveče odoleva surovim zimama arktičke tundre. Dlake krzna ove životinje mogu biti duge šezdesetak centimetara i dosezati do zemlje. Mošusno goveče dobilo je ime po mirisu koji proizvode žlezde koje se nalaze ispod očiju mužjaka. Rogove imaju i mužjak i ženka. Ove životinje žive i krdima od desetak članova. Letnje mesece provode u vlažnim rečnim dolinama. Veći deo dugih dana i belih noći provode pasući kako bi napravili zalihe sala za dugu zimu. Hrane se travom, rogozom i trskom.

U toku zime broj članova u krdu se povećava, a životinje se penju na uzvišenja, pošto na njima sneg nije toliko dubok kao u dolinama. Zahvaljujući širokim papcima mogu da hodaju bez straha od toga da će propasti u dubok sneg. Goveda tokom zime nogama razbijaju led kako bi došla do vode, a hrane se bobicama, lišajevima i vrbovim grančicama. Čim otopli, životinje se oslobađaju zimskog krzna, koje tada u krpama visi s njih.

Ove životinje nemaju mnogo neprijatelja. Slaba i bolesna goveda ponekad stradaju kao žrtva belog medveda, ali arktički vuk predstavlja mnogo veću opasnost. Kada su u nevolji, mošusna goveda brane se na poseban način. Čim ugledaju neprijatelja, jurnu na najbližu uzvišicu, a zatim se okrenu i stanu rame uz rame, formirajući krug. U sredini kruga, zaštićeni živim zidom od tela odraslih, nalaze se nejaki mladunci. Ako grabljivac pokuša da im priđe, naleteće na oštre rogove. Nažalost, tako zbijena, goveda su laka meta naoružanih lovaca, pa su ove životinje u nekim krajevima gotovo istrebljene. Danas su zakonom zaštićene, tako da ih ima oko 90.000.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.