Koliko ste puta na pitanje kako ste nešto uradili odgovorili sa đene-đene? Svi dobro znamo da je značenje ovog priloga kako-tako.
Kako pišu na Instagram stranici „Poreklo reči“ đene-đene srće se u raznim situacijama i znači: još i kojekako, koliko-toliko, tu i tamo, još nekako, može se podneti.
Ovaj prilog je nastao od turcizma gene = yine što znači opet.
U govoru se često koristi za nešto neodređeno, u značenju pola ovako, pola onako, ni dobro ni loše.
Đene-đene je turcizam koji se za razliku od ostalih turcizama koristi relativno često u svakodnevnoj komunikaciji. Đene-đene se može koristi u različitim situacijama, a osnovno mu je značenje pola-pola.
U žargonskom govoru ovaj pojam uglavnom se koristi za situacije kao što bi naš narod rekao „ni’t smrde nit’ mirišu“, odnosno za nešto neodređeno i bezlično što nije ni dobro ni loše, piše Velikirecnik.
Na pitanje: „Kako ide?“, odgovara se: „Đene-đene“.
Javlja se, kako navode, i u književnosti.
Primer je naveden iz Zone Zamfirove, Stevana Sremca.
„Pa em što na iskoči,
đene-đene, ama što si ponese, zbore si, jošte i
jorgan i jastuci i kolevku.“
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.