U trendu

Evo zašto su turšija i kiseli kupus hit u svetu

Veliki broj ljudi seti se zdrave ishrane i zdrave hrane kada je gojazno ili kada, daleko bilo, neko od članova porodice oboli od karcinoma.

Nutricionisti su na osnovu najnovijih istraživanja došli do zaključka da je fermentisana hrana, bez aditiva i konzervnasa, dobra za naše zdravlje. U zapadnim zemljama sada su popularni fermentisani čaj kombuha i korejski kiseli kupus kimči, ali se sve više traže i skoro zaboravljena jela dobijena prirodnom fermentacijom, ili, prosto rečeno, srpska jela: kiseli kupus, turšija, kao i kefir, jogurt, tempeh (od fermentisane soje).

„Nova-stara“ istraživanja pokazuju da prirodno fermentisane namirnice (bez veštačkih konzervanasa, zaslađivača i aditiva) povećavaju broj zdravih bakterija u stomaku i poboljšavaju zdravlje.

Dr Robert Hutkins, profesor sa Univerziteta u Nebraski, fokusirao se u labaratoriji Linkoln na vezu između fermentisanih namirnica i ljudskog zdravlja i došao do saznanja da fermentisana hrana pozitivno utiče na naše zdravlje.

Procena je da oko 100 milijardi mikroorganizama živi u našem u stomaku i igra veliku ulogu u našem zdravlju, a oni utiču na metabolizam i imuni sistem. Mikroorganizmi mogu značajno uticati bilo pozitivno bilo negativno na razvoj mnogih bolesti, uključujući: karcinom, gojaznost ili dijabetes.

Tokom fermentacije, žive bakterije mogu razbiti neke komponente hrane, kao što je šećer, čineći ih lakše za varenje i apsorbciju hranljivih materija. Fermentacija može povećati hranljivu vrednost pojedinih namirnica. U nekim slučajevima, mogu da se proizvede vitamini B kompleksa u hrani koja ih nije ranije sadržala.

Kisela hrana proizvoditi mnogo aktivnih jedinjenja u našem organizmu koja su korisna za naše zdravlje, zato što fermentacija omogućuje da se hranljive materije bolje apsorbuju i koriste u telu.

Benefiti fermentisanih namirnica

Stručnjaci se slažu da fermentisane namirnice treba što više koristiti u ljudskoj ishrani. Jogurt i kimči bez dodataka mogu pomoći da se se izbegnu bolesti srca, gojaznost i dijabetes tipa 2.

Istraživači su takođe proučavali uticaj fermentisanih namirnica na probleme sa crevima. Fermentisana hrana ublažava dijareju koju ljudi često trpe nakon uzimanja antibiotika. Antibiotici tokom duge upotrebe mogu da poremete ravnotežu crevnih bakterija i mogu izazvati proliv.

Probiotici su zdrave bakterije iz fermentisane hrane koje mogu da pomognu u obnovi ravnoteže zdravih bakterija u našem stomaku.

Istraživači su dokazali da fermentisana hrana prouzrokuje ove promene,ali smatraju da treba više istraživanja da bi se pokazali jasni uzroci i posledice između fermentisane hrane i poboljšanja zdravlja.

Šta se dešava kada jedemo fermentisanu hranu?

Iako postoje neki dokazi da fermentisana hrana može ojačati naš imunološki sistem, mišljenja stručnjaka su podeljena. Dok jedni smatraju da stalno treba jesti fermentisanu hranu, drugi imaju mišljenje da dok smo potpuno zdravi ne treba koristiti fermentisanu hranu u ishrani, već samo ako imamo probleme sa varenjem (gasovi i nadimanje).

Koliko bi često trebalo jesti fermentisanu hranu?

Nutricionisti kažu da je svaki organizam drugačiji, tako da se sve svodi na pokušaje i greške. Većina ljudi koja jede fermentisanu hranu ima zdravije crevne bakterije u svom stomaku. Nutricionisti preporučuju dve do tri porcije fermentisane hrane dnevno, ali da svako treba da jede ovu hranu u količini koja mu odgovara.

Generalno gledano, veliki broj ljudi danas jede previše hrane tako da i kada jedemo fermentisanu hranu mi dodajemo kalorije našem organizmu. Zato ne treba jesti previše hrane, makar i fermentisane (zdrave) jer je to napor za naš organizam.

Fermentisanu hranu mnogi izbegavaju zbog kiselosti, a ne shvataju da je zdrava. Neki istraživači bili su skeptični ranijih godina prema fermentisanoj hrani, ali su tokom istraživanja došli do zaključka da je ona ipak zdravija nego što su očekivali.

Saveti

Nutricionisti preporučuju sledeće fermentisane namirnice: kimči, kiseli kupus, miso, soja sos, kombuhe, jogurt, kiselo mleko i turšiju.

Fermentisanu hranu možemo i sami praviti u svojoj kuhinji, ali je treba pripremati bez previše kuvanja i bez konzervansa kako se korisne bakterije ne bi uništile.

Stručnjaci podsećaju ili upozoravaju da je fermentisana hrana zdrava, ali nije lek za sve. Fermentisanu hranu treba jesti kao deo ukupne zdrave ishrane kako bi doprinela našem zdravlju.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike