Opasnost ultraprerađene hrane

Mnogima nije poznato da višak šećera i soli u ishrani može biti okidač za ozbiljne zdravstvene probleme, a veliki broj ljudi nesvesno unosi i više šećera i više soli.

Istraživači iz Amerike pokušali su da objasne koje to namirnice sadrže više šećera i soli, a redovno se koriste u ishrani skoro svake porodice.

Prema studiji, više od polovne prosečne ishrane u Americi sastoji se od takozvane ultraprerađene hrane čije namirnice sadrže 90% viška kalorija i šećera.

Ultraprerađena hrana sadrži šećer, so, ulje, masti, kao i hemikalije koje se ne kuvaju – to su arome, emulgatori koji oponašaju ukus prave hrane.

U ultraprerađenu hranu spadaju sokovi, gazirana pića, slane i slatke grickalice, slatkiši, deserti, upakovana peciva, instant rezanci i supe.

Previše unesenog šećera povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa, srčanih oboljenja i brzog propadanja zuba. Studija navodi jednostavan način za izbegavanja preteranog unosa šećera: ne zamenjujte pravu hranu minimalno obrađenom hranom i sveže pripremljena jela ultraprerađenom hranom. Savetuje se i veći unos vode, pasterizovanog mleka i sveže ceđenog voća.

Takođe se svetuje i izbegavanje proizvoda koji ne zahtevaju pripremu – upakovanih supa, instant rezanaca, smrznutih gotovih jela, sendviča i industrijski spremljenih kolača.

Studija je obradila podatke 9000 osoba koje su učestvovale 2009. i 2010. godine u ispitivanjima o svojoj svakodnevnoj ishrani. Još tada je u israživanju otkriveno da je šećer sačinjavao svaku petu kaloriju u visokoprerađenoj hrani, što je osam puta veća količina šećera nego u drugim namirnicama.

Preporučena gornja granica kalorija iz šećera je 10% ukupnih dnevnih kalorija, a unosom ultraprerađene hrane, ta granica se premašuje za više od 80%.

Problem koji potrošači ne shvataju: višek šećera ne dolazi samo od slatkiša i kolača već i od proizvoda kao što su kobasice, pomfrit, kečap, smrznute pice, kroasani, salate u tubama i slično.

Kao primer, studija navodi da jedna porcija smrznute pice sadrži oko 830 miligrama soli, četiri različita dodatka šećera, trans-masti i 21 gram ukupne masti.

Drugi zao i podmukao problem koji vreba iz ovih namirnica jeste to što su one hemijski dizajnirane, pa raznim pojačavačima ukusa izazivaju želju za češćom i većom upotrebom – stvarajući zavisnost.

Studija navodi da je jedini način odupiranja tim željama, a samim tim i smanjenju unosa ultraprerađene hrane – spremanje hrane kod kuće.

Iako je istraživanje rađeno u Americi, pouke su nedvosmislene: treba što više jesti kuvanu hranu, voće i povrće, a izbegavati grickalice, slana peciva i hranu sa aditivima i dodacima.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.