Sirova hrana u svakodnevnoj ishrani

Smatra se da vam sirova hrana, u zavisnosti od porekla, može ili omogućiti da dođete do savršenog zdravlja, ili vas odvesti stranputicom do neuhranjenosti.
Prava istina nalazi se zapravo negde na pola puta. Pristalice ishrane koja se pre svega zasniva na nekuvanoj, neobrađenoj hrani biljnog porekla – tvrde da njihov način nesumnjivo vodi do vitkog tela, besprekorne kože i nepresušne životne energije. Takođe su ubeđenja da ovakav način ishrane umanjuje rizik od pojave svih ozbiljnijih oboljenja.
Oni koji možda nisu toliko upućeni u čitavu problematiku, sigurno će postaviti neka od pitanja.
Šta se nalazi u osnovi ovakvog načina ishrane?
Koliko i da li je ovaj način ishrane zdrav?
Osnovni princip koji se nalazi u središtu čitavog koncepta "sirovosti" oslanja se na teoriju prema kojoj je hrana biljnog porekla u svom najosnovnijem stanju (neobrađena i nekuvana) – najkorisnija i najzdravija za naše telo. Ipak, treba imati na umu da je ovakav životni stil stvar ličnog izbora, kao i to da ne predstavlja dijetalni plan ishrane. Koliko god vam se sve ovo činilo lako, svakodnevno pridržavanje ovakvog načina ishrane je više nego zahtevno. Naime, velik broj osoba kojima je ovo svakodnevnica dosta vremena provede u kuhinji – ljušteći, seckajući i cedeći namirnice. Osnovni razlog za to je prosta činjenica da je voće i povrće u ovoj ishrani zastupljeno čak 75%.
Oslonac ovakvog načina ishrane pre svega čine:

• alge (morske)
• prokelj
• vlaknasta hrana
• zrnasto i mahunasto povrće (pasulj, grašak, boranija
• suvo voće
• orasi

U grupu "nepoželjnih namirnica" spadaju kofein, prerađeni šećer i alkohol.
Najveći broj osoba koje slede ovakav životni stil u osnovi su vegeterijanci, ne jedu proizvode životinjskog porekla, s tim što neki od njih jedu živa jaja i sir načinjen od nepasterizovanog mleka.
Ono što je takođe zanimljivo jeste i način na koji se ovakvi obroci pripremaju. Naime, ne koriste se konvencionalni šporeti ili ringle, već se koristi posebno posuđe i aparati koji iz hrane izvlače svu vodu. Iako u osnovi funkcionišu pomoću toplote, temperatura nikako ne sme preći 115 stepeni, jer se smatra da visoke temperature oslobađaju enzime i vitamine koji otežavaju normalno varenje hrane.
Sirova ili pripremljena hrana
Literatura koja se odnosi isključivo na sirovu hranu veoma je oskudna. Istraživanja se uglavnom zasnivaju na vegeterijanstvu i pozitivnim efektima koje hrana biljnog porekla ima po naše zdravlje – nizak nivo holesterola i povišeni nivo glukoze. Takođe, pojedina istraživanja su potvrdila da kuvanje povrća za posledicu ima uništavanje nekih od najbitnijih hranljivih sastojaka u njima.
Studija koja je pobudila dosta pažnje za polaznu tačku je uzela 50 manjih medicinskih istraživanja koja su se odnosila na dobre i loše strane obe vrste ishrane i koja je nakon detaljne analize podataka pokazala da konsumiranje sirovog povrća ima udela u smanjenju rizika od pojave raka usta, ždrela, grla i želuca.
Da li je ishrana zasnovana na sirovoj hrani zdrava?
Kao što je to slučaj sa gotovo svim istraživanjima, i kada je o ovome reč, mišljenja su podeljena. Istraživači koji su proučavali opšti uticaj ovakvog načina ishrane otkrili su da su ispitanici imali sniženi nivo holesterola i triglicerida, ali i da su takođe imali manjak vitamina B12. Neka kasnija istraživanja imala su slične rezultate.
Glavna poteškoća je ta što se vitamin B12 u svom prirodnom stanju nalazi jedino u proizvodima životinjskog porekla i od presudnog je značaja za jačanje i razvoj nerava i crvenih krvnih zrnaca. Manjak vitamina B12 dovodi do pojave anemije i nervnih poremećaja. Ovakav životni stil takođe može negativno uticati i na menstrualni ciklus.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.