Blagotvorno dejstvo ribljeg ulja

Sećate li se vremena kada su vas roditelji terali da svakodnevno uzimate po kašiku ribljeg ulja, naravno nimalo prijatnog mirisa? Iako se još tada pretpostavljalo blagotvorno dejstvo ribljeg ulja, pre svega zbog vitamina A i D, može se reći da je danas ono postalo pravi hit u oblasti ishrane zbog sprovedenih istraživanja i dobijenih rezultata o blagotvornom dejstvu omega-3 masnih kiselina – visoko vrednih, biološki aktivnih prirodnih materija.
Riblje ulje je prvi put ugrađeno u industrijsku hranu za odojčad na bazi mleka još 1915. godine. Danas riblje ulje uglavnom srećemo u pakovanjima mekih kapsula. Uz to, nova tehnologija prerade donela je i bolje učinke jer je pažnja stručnjaka fokusirana na omega-3 masne kiseline. Što je riba masnija, omega-3 masnih kiselina ima više. Pored masnih riba (pre svega onih koje žive neposredno ispod morske površine, poput sardela ili haringe), i sve ostale namirnice iz mora (škampi, školjkaši, rakovi) sadrže omega-3 masne kiseline.
Ugledni naučnici tvrde da je riblje ulje najjeftiniji lek za sprečavanje srčanih bolesti, posebno srčanog udara. Riblje ulje arterije održava prohodnim i čistim, te oni koji jednu masnu ribu manje obolevaju od ateroskleroze. No, tu ne prestaje lekovitost ribljeg ulja: višegodišnja istraživanja ukazala su na čitav niz poremećaja koje riblje ulje može da ublaži ili spreči. Tako npr. smanjuje bolove u zglobovima, otok, ukočenost i malaksalost, pa samim tim blagotvorno deluje na reumatoidni artritis. Utiče na smanjenje simptoma multiple skleroze kod nekih osoba, napade astme, kao i žestinu i učestalost napada migrene kod nekih osoba.
Izraz „zdravlje iz mora“ nastao je mnogo pre nego što je otkriven učinak omega-3 masnih kiselina, a s tim otkrićem dobio je jednu novu dimenziju.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.