Ishrana u trudnoći

U vreme trudnoće, potrebe ženskog organizma za hranom se, sasvim normalno, menjaju. Naravno, ne treba bežati ni u jednu krajnost: to znači da, s jedne strane, ne treba unositi ogromne količine hrane, ali da je i suprotno ponašanje – namerno izgladnjivanje – pogrešno. U oba slučaja su verovatne posledice na zdravlje žene i buduće bebe: uz pravilnu ishranu, i zdravstveni i estetski razlozi će biti ispoštovani.
Ishrana žena u drugom stanju zahteva dnevni pravilan unos proteina, minerala i vitamina. Na početku trudnoće treba otići lekaru koji će, na osnovu adekvatne procene psihofizičkog stanja organizma žene, odrediti nutricioni program. Pojedine materije neophodne su ne samo za zdravlje žene, čiji organizam prolazi kroz niz promena, već i za razvoj fetusa.
Tako su proteini važni za razvoj placente, dok je gvožđe višestruko korisno: unos odgovarajuće količine sprečava pojavu anemije kod žene, a ujedno doprinosi i prokrvljenosti fetusa. Hrana treba da bude raznovrsna: jaja, mleko, sir, pasulj (proteini, kalcijum), riba (kalcijum), spanać (gvožđe)… Takođe, raznovrsnost vitamina i minerala u ishrani je neophodna, posebno radi održavanja imuniteta u trudnoći. Štaviše, postoje posebni režimi ishrane za trudnice koji se pokazuju kao uspešni, ali uvek moraju prethodno biti odobreni od strane medicinskog stručnjaka.
Slatkiši nipošto nisu zabranjeni, naravno – ako se konzumiraju u „pristojnim“ količinama. Trudnoću treba posmatrati kao jedan prirodan psihofizički stadijum kroz koji je, uz minimalnu kontrolu ishrane i fizičkih vežbi, moguće sasvim lako i lepo proći.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.