Nemojte se zavaravati: Med i javorov sirup nisu puno zdraviji od belog šećera

Poznato je da je rafinisani beli šećer visokokalorična, a nutritivno slabo vredna namirnica. Usto je i industrijski visokoprerađena, što znači da se u procesu proizvodnje neretko koriste hemikalije.

Previše šećera i kod zdravih ljudi povećava izglede za razvoj dijabetesa. Brzinu kojom glukoza iz namirnice dolazi u krv nazivamo glikemijskim indeksom (GI). Što je GI neke namirnice veći, apsorpcija glukoze je brža pa je ta namirnica nepogodnija za dijabetičare, ali najčešće i manje preporučljiva za zdravu populaciju.

Sirup agave

Pregled popularnih alternativnih sladila kao zamene belom šećeru pokazao je nimalo ohrabrujuće rezultate. Sirup agave je znatno slađi od šećera, što znači da je pri zaslađivanju namirnica ili napitaka potrebna manja količina.

Najbolje ga je koristiti u žitaricama, kod pirjanog voća i u konditorskim proizvodima.

Ali ovaj zaslađivač primarno sadrži fruktozu ili voćni šećer koji može poremetiti rad metabolizma ako se konzumira u većim količinama. Usto se lepi za zube i utiče na pojavu karijesa.

Javorov sirup

Javorov sirup je gusta tešnost zlatne do tamno-smeđe boje koja se koristi za zaslađivanje deserata, milk-shakeova, palačinki i belgijskih vafla. Iako je puno skuplji i ukusniji od običnoga belog šećera, njegov je glavni sastojak sukroza, hemijski identična konzumnom šećeru.

Spomenute sirupe koristile su drevne civilizacije širom sveta (agave u Meksiku, urme na Orijentu, javor u Kanadi). Sirupi su relativno kalorični, ali znatno manje nego saharoza, a slično kao med.

Palmin šećer

Kokosov šećer, poznat i kao palmin šećer ili šećer kokosove palme, jedan je od najpopularnijih zaslađivača u kulinarstvu. Manje je sladak od konzumnog šećera, a njegov okus podseća na karamel.

I ova vrsta šećera sadrži veliku količinu sukroze, uz nešto fruktoze i glukoze (voćni i grožđani šećer). Jedna od njegovih prednosti je to što ne utiče na povećanje nivoa šećera u krvi ili glikemijski indeks, ali nema dovoljno naučnih dokaza da se potkrepe ove informacije.

Med

Med se primarno sastoji od fruktoze i glukoze. Njegov tečni sastav ne znači da sadrži manje kalorija od šećera. Zbog konzistencije se lepi za zube i rezultira većim brojem karijesa na zubima od običnoga belog šećera.

Upravo zbog raznovrsnog sastava tj. omera glukoze i fruktoze, različite vrste meda imaju i različite glikemijske indekse (najmanji GI ima med bagrema, pa je i najpogodniji za dijabetičare).

Iako je vrlo kaloričan (oko 300 kcal/100g) pa ga treba pažljivo konzumirati, med je nutritivno vredan jer sadrži bjelančevine, enzime, organske kiseline, minerale, vitamine i elemente u tragovima, a znamo i za brojna lekovita svojstva meda i drugih pčelinjih proizvoda.

Voćni šećer

Fruktoza ili voćni šećer u prirodnom stanju nalazi se u voću, povrću i medu, ali ona koju kupujemo u trgovinama kao sladilo najčešće se dobila od saharoze. Fruktoza je jednako kalorična kao i saharoza, ali je dvostruko slađa.

Ali bez obzira na prednosti, fruktoza se ne smatra najmudrijom zamenom za šećer jer značajno opterećuje organizam pa posebno treba paziti kad je konzumiraju deca.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.