O vitaminu A

Šta je to vitamin A?
Identifikovan je 1913, i to je prvi otkriveni rastvorljivi vitamin. To je svetložuto jedinjenje, takođe poznato pod imenom retinol. Ovaj drugi naziv nastao je zbog participacije ovog jedinjenja u delu oka – retini. Vitamin A smatra se i antiinfektivnim, jer ima bitnu ulogu u jačanju telesnog imuniteta.
Ovaj vitamin može se naći u voću i povrću koje sadrži karotenoide, a to su pigmenti biljaka, zaslužni za crvenu, narandžastu i žutu boju voća i povrća.
Ljudsko telo može pretvoriti neke karotenoide – beta-karoten, alfa-karoten i gama-karoten – u vitamin A. Ovi karetoneidi nazivaju se zajedničkim nazivom „provitamini A“.
Koje su funkcije ovog vitamina?
Vitamin A veoma je važan za dobar vid, a participira i u psihološkim aktivnostima koje se odnose na imunitet, značajan je za rast, reproduktivne organe, kao i za razvoj kostiju.
Retina oka sadrži četiri vrste fotopigmenata u kojima su jedinjenja vitamina A. Bez udela ovog vitamina, ljudsko oko ne bi bilo sposobno da vidi noću i u uslovima smanjene vidljivosti.
Vitamin A takođe stimuliše nekoliko aktivnosti bitnih za imunitet. Podstiče rast organizma u periodu detinjstva i adolescencije i potpomaže u prevenciji stresa. Takođe poboljšava funkcionisanje belih krvnih zrnaca.
Iako ova oblast nije dovoljno izučena, zna se da je vitamin A neophodan za normalan rast i razvoj.
U nekim krajevima zemaljske kugle, zbog sticaja raznih nesrećnih okolnosti, dešava se da delovi stanovništva kroz svoju ishranu ne uzimaju dovoljno vitamina A.
Šta sve može da izazove nedostatak vitamina A?
Može doći do slabljenja vida, čak i potpunog slepila, raznih infekcija, a u rizičnim oblastima povećana je i smrtnost dece.
Nedostatak vitamina A primarno se odražava na lošije zdravlje kože, kose, očiju, i imunosistema. Takođe uzrokuje gubitak apetita, abnormalnost kostiju i poremećaje rasta.
Vitamin A ima, dakle, nezamenljivu ulogu u mnogim bitnim aspektima.
Preporučene količine za uzimanje ovog vitamina:

• Deca do tri godine treba da kroz ishranu koriste do 600 mikrograma vitamina A dnevno.

• Deca od 4 do 8 godina – 900 mikrograma dnevno.

• Deca od 9 do 14 godina – 1700 mikrograma dnevno.

• Tinejdžeri od 14 do 18 godina – 2800 mikrograma dnevno.

• Odrasli od 19 godina – 3000 mikrograma dnevno.

Koje namirnice su dobri izvori ovog vitamina? Pored pomenutog voća i povrća koji sadrže karotenoide, vitamina A ima i u kravljem mleku, telećoj džigerici i u jajima.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.