Otkrivena tajna zdravog mršavljenja!

Mnogi pokušavaju da smršaju, ali prethodni pokušaji doveli su samo do delimičnih rezultata, novih odustajanja i povratku starim navikama.

Svaki sledeći put je teži. U početku postoji euforija zbog pronalaska nove metode, nove dijete, ali onda sledi isti scenario nedovoljne motivacije, odustajanja, jake zavisnosti od hrane.

Da li želim da smršam?

Pitanje koje bi trebalo da postavite sebi glasi: „Šta više volim, da uživam u hrani ili da budem mršava?”

Većini je važnije i draže uživanje u hrani. Biti mršav često nije prava motivacija. Potrebno je pronaći pravu motivaciju kod svake osobe individualno.

Ako nešto želite, morate da znate zašto to želite, koju duboku potrebu u vama ta želja ispunjava. Npr. neko studira pravo da zadovolji svoju potrebu:

– da bude važan i tražen,
– da pomaže ljudima,
– da se obogati,
– da uči ceo život,
– da upozna zanimljive i važne ljude,
– da može da se bavi politikom.

Zašto želim da smršam?

Neko želi da smrša kako bi zadovoljio svoju potrebu:

– da se svidi nekoj osobi suprotnog pola,
– da povrati ljubav svog partnera,
– da može da se bavi omiljenim sportom,
– da izbegne osećaj poniženosti zbog svog izgleda,
– da može da se pohvali svojim telom,
– da zavoli svoje telo,
– zato što već ima ugroženo zdravlje,
– zato što se boji moždanog udara i invalidnosti,
– jer se boji visokih masnoća, pritiska, dijabetesa,
– zato što želi da kupi odeću koju voli a koju sada ne može da nosi,
– zato što misli da će imati više samopouzdanja,
– jer misli da tako može da dobije bolji posao,
– jer misli da će biti priznatiji u društvu,
– jer misli da će ga ljudi ozbiljnije shvatiti,
– zato što čeka da ispuni neke druge želje čim smrša,
– zato što ima bolove u kolenima i leđima,
– zato što želi da izgleda lepše i mlađe,
– zato što ne želi da ostari pre vremena.

To je samo deo skrivenih želja koji se krije ispod želje za mršavljenjem. Još je tu pitanje da li ste sami odlučili da skinete kilograme ili vam je to propisano iz zdravstvenih razloga ili ste samo pod uticajem medija i okoline.

Šta mora da vam bude jasno?

Zbog toga je u procesu mršavljenja, kao i kod svake druge promene životnih navika, potrebna jasnoća.

Mora vam biti jasno:

– Šta zapravo želite (da smršate ili ozdravite…).
– Šta želite više od toga (da uživate u hrani ili da budete vitki – a moguće je oboje!).
– Koju potrebu želite da zadovoljite kad ispunite tu želju (da zavedete muža ili da kupite novu odeću…).
– Od čega ste trenutno zavisni (od šećera, hleba, grickalica…).
– Na koji način sebe sabotirate (prodajete dušu, detinjasto odustajete, podsvesno se sabotirate…).
– Kako možete da savladate zavisnost (brzo, polagano, uz podršku, bez podrške…).
– Koju ulogu ima vaša okolina u ostvarenju vašeg cilja (da li ste uopšte svesni uloge okoline).
– Kako podrediti okolinu da radi za vas (to je najvažniji deo, a tu spada i dnevni sadržaj frižidera).
– Na koji način ćete doneti odluku (ovo je ključno, jer kada imate sve informacije iz svoje svesti i podsvesti, odluka može da bude čvrsta a vi dosledni).
– Ko će biti uz vas u procesu promene (morate imati osećaj podrške, jer u ovom procesu prelazite tanku liniju „odrastanja“).

Stres podmeće nogu

Kad ste pod stresom menja se hemija vašeg tela.

Primarno sve započinje u glavi, tačnije u hipotalamusu i hipofizi a ogleda se na reakcijama tela na kortizol. To je neuro – metabolička veza. Nervi su danas u medicini predmet neurologije, ali njihova uloga je dalekosežnija i uključena je u sve telesne procese. Često to zanemarujemo.

Kao što smo rekli, neurologija menja hemiju tela. Sve počinje s emocijama.

Emocije su polazna tačka gde leži uzrok, dakle i rešenje. Centar za emocije je blizu hipotalamusa tako da emocije direktno utiču na hipotalamus.

Hipotalamus izlučuje hormone koji regulišu izlučivanje svih ostalih hormona u telu.

Dakle, ono što nama preostaje jeste da regulišemo svoje emocije kako bismo regulisali svoje hormone.

Hormonski poremećaji ne leče se hormonima već promenom životne rutine.

Stres dovodi do bolesti. Negativne emocije dovode do bolesti. Sve to dovodi do gojenja.

Neki će se ugojiti samo oko struka, pa viđamo mršavice sa šlaufom (malim, ali ipak!) oko stomaka, a neki se ugoje preko svih granica svoje konstitucije. I jedni i drugi su zdravstveno ugroženi.

Upravo je gojenje u struku najnepovoljnije i znak je stresnog debljanja zbog trajno povišenih vrednosti kortizola koji se luči u stresu.

Trajno povišen kortizol dovodi do hormonskog disbalansa svih hormona, pa su pogođeni i gušterača, i štitna žlezda i jajnici.

Simptomi mogu da variraju od povremenih glavobolja do hipotireoze. Disbalans obično započinje napadima gladi nezavisno od obroka.

Vremenom, ako stres predugo traje, dolazi do iscrpljivanja adrenalnih žlezda i do ozbiljnog sindroma adrenalnog umora.

Sva ova stanja hormonske neravnoteže povezana su s gojenjem.

Studija sprovedena na Univerzitetu „College London“ pokazala je da je indeks telesne mase (BMI) direktno povezan s vrednostima kortizola, tj. učesnici s najvišim vrednostima BMI-a imali su i najviše vrednosti kortizola i najteže su gubili na težini.

Dakle, debljina je povezana sa stresom. To nije čudno, jer svaki organizam traži povremenu ugodu i nagradu. Ako je život prestresan, onda najlakšu i najbržu ugodu i nagradu možemo da postignemo u hrani.

No, posledice su dramatične i negativne. Telo se deblja, postaje bolesno, a psiha gubi na snazi i samopoštovanju. Tako se ulazi u začarani krug.

Ako lečimo gojaznost, moramo da lečimo stres! U stresu se luči kortizol. Kortizol diže apetit da nabavi nove zalihe energije. Zato nastaje žudnja za hranom. Čista hemija. Nema veze s našom odlučnošću, motivacijom, mentalnom snagom.

Nikad nećete biti jači od hemije tela. Želja za serotoninom i ugođajem je uvek jača od naše volje. Zato moramo imati strategiju da do toga uopšte ne dođe.

Kada ste pod stresom, telo je u određenoj “vibraciji”. Slično privlači slično, pa prema tome u stanju stresa žudimo za stresnom hranom ili stresnim radnjama (npr. pušenje). Sa stresnim jedenjem vrlo brzo dobijate na kilaži.

Koliki vam je obim struka (oko pupka)?

Kortizol čuva energiju za nove stresne situacije nakupljajući masnoće u području stomaka. Nakupljanje masti na tomm delu tela najbolji je pokazatelj stresa i najbolji je pokazatelj zdravstvenih rizika.

Zdravstveni rizici se odnose na:

– povišene masnoće,
– visok pritisak,
– srčani infarkt,
– moždani udar,
– dijabetes,
– hronični umor,
– hormonske bolesti,
– masnu jetru.

Obim struka ne bi smeo da bude veći od 80 cm za žene i 94 cm za muškarce. Sve iznad toga ukazuje na povećani rizik od gore navedenih bolesti i potrebu za zdravim mršavljenjem.

Osim obima struka, važno je znati i BMI, indeks telesne mase koji se dobija na osnovu informacija o telesnoj težini i visini.

Ako BMI vrednost pridružimo vrednostima triglicerida, enzima GGT, te obimu ručnog zgloba, dobićemo vrednosti indeksa masne jetre koja je odličan pokazatelj stanja jetre i mogućnosti njene regeneracije.

A jetra (30-40% odraslih ima masnu jetru) je opet direktno povezana sa zdravstvenim rizicima.

Oni koji imaju visok BMI, tj. imaju povišenu telesnu težinu, a nemaju masnu jetru nisu u riziku da dobiju dijabetes tipa 2. No, oni koji uz gojaznost imaju i masnu jetru, (NAFLD) imaju visok rizik da dobiju dijabetes tipa 2 ili da obole od kardiovaskularnih bolesti koje rezultiraju moždanim udarom ili srčanim infarktom.

Dijabetes tipa 2 je autoimuna bolest i ako je dobijete (vrlo često je nedijagnostifikovan) onda imate velike šanse i da se istovremeno pojave i drugi autoimuni poremećaji (npr. Hašimoto).

Hašimoto često dolazi nakon što već imate i masnu jetru i poremećaj metabolizma glukoze (preddijabetes).

Zato je dobro znati vrijednosti HbA1c koji pokazuje vrednosti glukoze u krvi u poslednja 3 meseca.

Insulinska rezistencija je još jedna mera koja ukazuje na biohemiju gojenja.

Zato, ako lečite masnu jetru, lečite istovremeno sve.

Priprema za promene

Započnite s promenama odmah. Jedna – dve promene tek toliko da osetite vetar u leđa:

– Jedite isključivo meso, ribu, povrće, voće (ništa izvan toga).
– Imajte uvek uz sebe bocu vode, nemojte nikad biti žedni.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.