Previše soli u ishrani?

Svima je poznato da je prevelika količina soli u ishrani štetna po zdravlje. Prema jednom novom istraživanju to, međutim, nije sasvim tačno? Smanjenje količine soli u ishrani pomaže u smanjenju nivoa krvnog pritiska, ali može i povećati nivo pojedinih hormona i štetnih masti u krvi.
Naučnici kažu da to znači da smanjen unos soli ne mora uvek da bude koristan po zdravlje.
Kritičari kažu da ovo istraživanje iznosi pogrešne zaključke jer se oslanja na male i kratkoročne studije. Oni kažu da suština dokaza istraživanja ukazuje na jasne dobrobiti smanjenog unosa soli.
Posredi je analiza podataka iz više od 167 studija vršenih na osobama sa normalnim ili visokim pritiskom kojima je nasumično dodeljivana hrana sa velikom ili malom količinom soli.
Otkriveno je da uzimanje manje od 2800 miligrama soli dnevno pomaže smanjenju krvnog pritiska. Ipak, smanjenja su bila mala – u proseku 1% kod ispitanika koji su prethodno imali normalan krvni pritisak i 3,5% kod osoba sa visokim pritiskom.
Osobama koje su bile na dijeti sa smanjenim unosom soli povećao se holesterol, i to u proseku za 2,5%, i trigliceridi za 7% više nego kod osoba koje su unosile više od 3450 miligrama soli dnevno, što je približno količini koju prosečan Amerikanac pojede svakog dana.
Povišen nivo holesterola i triglicerida povezuje se sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, srčanog udara ili šloga.
Istraživači kažu da još uvek ne znaju zašto smanjenje soli utiče na nivo masti u krvi.
Ishrana sa manjom količinom soli podiže nivo hormona renina i aldosterona, koji mogu da povećaju krvni pritisak. To može biti jedan od razloga zašto smanjenje soli ima skroman uticaj na krvni pritisak.
"Teorija prema kojoj se rizik od kardiovaskularnih oboljenja može smanjiti redukovanim unosom soli i smanjenjem pritiska, jeste privlačna. Ali naša studija pokazuje da je efekat kod zdravih osoba samo 1%", kaže istraživač Nils Graudal.
Štaviše, smanjen unos soli dovodi do porasta nivoa lipida, koji je veći od efekta smanjenja pritiska. Stoga je verovatnije da smanjen unos soli u stvari nema tako povoljne efekte na zdravlje i da može biti štetan", kaže internista Gaudal iz Kopenhagena.
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti navodi da preko 90% Amerikanaca jede više soli nego što je preporučljivo. Stručnjaci naglašavaju da je ishrana sa velikom količinom soli jedan od razloga zašto trećina Amerikanaca ima povišen pritisak.
Rizik od visokog pritiska povećava rizik od srčanog udara i šloga.
Administracija za hranu i lekove ne reguliše nivo soli u hrani, ali je poslednjih meseci veći broj javnih zdravstvenih grupa pozvao administraciju da preduzme korake kako bi primorala proizvođače hrane da smanje količinu soli koja se dodaje hrani.
U javnom izveštaju, Majkl F. Jakobson iz Centra za nauku, nazvao je visok nivo soli u prerađenoj hrani "najsmrtonosnijim sastojkom hrane koji dovodi do preranih smrti u Americi".
Predstavnici industrije hrane i neki naučnici kažu da je so varljiva u prevenciji srčanih oboljenja. Oni kažu da poziv na rešavanje ovog problema nije baziran na čvrstim naučnim činjenicama.
Morton Satin iz Instituta za so u Aleksandriji, Virdžinija, slaže se da je niži krvni pritisak važan za zdravlje, ali ističe da postoje bolji načini od smanjenja unosa soli.
"Postoje posledice smanjenog unosa soli", kaže Satin. "Smatrati so najbitnijim faktorom koji utiče na krvni pritisak – ima negativne posledice."
Graudal kaže da je upravo to poenta. Pošto lekari ne razumeju baš sve efekte smanjenog unosa soli u ishrani, oni kažu da je ishitreno razmatrati regulisanje količine soli u hrani.
Da li treba brinuti o unosu soli?
Eksperti koji su analizirali studiju kažu da su zaključci nepotpuni. Neke osobe uključene u studiju bile su na dijeti sa smanjenim unosom soli samo nekoliko dana.
"Kada se unos soli naglo i prilično umanji, potrebno je vreme da se organizam navikne", kaže Lorens Apel, profesor iz Baltimora.
"Veoma je zgodno sumirati jednu kompleksnu oblast na samo jedan papir. Ali istina je u detaljima, a mnogo toga je skriveno činjenicom da su mnoge od ovih studija loše sprovedene", kaže Apel.
Drugi eksperti se slažu da studija ima neka ograničenja, ali da pokreće interesantna pitanja za dalja istraživanja. Nijedan lek ne deluje isto na sve grupe pacijenata, stoga ne možemo nagađati da bi jedan isti način ishrane trebalo da odgovara svim ljudima.
Drugi lekari kažu da je studija verovatno istinita u pogledu činjenice da promena nivoa soli utiče na krvni pritisak, ali oni preispituju da li je to uopšte bitno.
"Sigurno ne bih rekla svojim pacijenitima da ne smanjuju unos soli jer im to onda može povećati holesterol", kaže Tara Narula, kardiolog iz Njujorka. "Nemam dovoljno podataka u ovom trenutku da bih mogla da promenim svoju praksu."
Studija je objavljena u američkom Žurnalu o hipertenziji.
Napomena
Naše skromno mišljenje je da u ishrani ne treba preterivati sa solju, ali je ne treba unositi ni premalo.
Istraživači nisu pominjali to da se uz previše slanu hranu povećava apetit, konsumiranje piva i alkoholnih pića (ili gaziranih), što dovodi do gojaznosti.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike