U trendu

Vegetarijanska ishrana i bolesti srca

Vegetarijanci će možda morati da povećaju unos omega-3 masnih kiselina i vitamina B12 da ne bi bili izloženi rizicima od bolesti srca. Međutim, rizik vegetarijanaca da obole od neke bolesti srca manji je nego kod osoba koje nisu vegetarijanci.
Za vegetarijance se obično smatra da imaju zdravo srce, ali nova istraživanja ukazuju na to da vegetarijanci možda imaju povećan rizik od srčanih problema, i to zbog nedostatka pojedinih sastojaka u svojoj ishrani.
Kako bilo, osobe koje jedu meso i masnu hranu i dalje imaju veći rizik od srčanih tegoba i srčanog udara u poređenju sa vegetarijancima, izjavio je istraživač Duo Li, profesor nutricionizma na Univerzitetu Zhejiang u Kini.
Analizirajući tekstove iz medicinskih časopisa, on je utvrdio da vegetarijanskoj ishrani često nedostaju neke ključne hranljive materije. To se naročito odnosi na vitamin B12 i omega-3 masne kiseline. Nedostaci su posebno došli do izražaja, kaže on, kod strogih vegetarijanaca. Strogi vegetarijanci ne jedu meso, ribu niti bilo kakve životinjske proizvode, uključujući jaja, mleko i med.
Nedostatak vitamina B12 i omega-3 masnih kiselina, sa svoje strane, povezan je sa višim nivoima aminokiselina u krvi, što nije povoljno za zdravlje. Ovi nedostaci su takođe povezani sa smanjenim nivoom dobrog holesterola, kaže Li. Visok nivo aminokiselina smatra se faktorom rizika za bolesti srca. Viši nivo HDL dobrog holesterola predstavlja viši nivo zaštite srca.
"To može povećati rizik od tromboze (zgrušavanje krvi i začepljenje krvnih sudova) i ateroskleroze (stvrdnjavanja arterija)", objašnjava Duo Li.
Drugi stručnjaci za ishranu tvrde, međutim, da su mnogi vegetarijanci svesni da treba da obrate pažnju na unos vitamina B12 i omega-3 masnih kiselina. Oni smatraju da je povećani rizik od bolesti srca samo hipoteza.
Vegetarijanska ishrana i zdravlje srca
Li je proučavao u medicinskoj literaturi studije koje se odnose na vegetarijansku ishranu i propratne efekate.
Pozitivni efekti vegetarijanske ishrane: ona je obično bogata vlaknima, magnezijumom, folnom kiselinom, vitaminima C i E i antioksidansima. Takva hrana sadrži malo zasićenih masti, malo holesterola i malo natrijuma.
Pa ipak, vegetarijanska hrana sadrži male količine: cinka, vitamina B12, vitamina D i omega-3 masnih kiselina.
Li savetuje: "Vegetarijanci treba da pokušaju da povećaju unos vitamina B12, tako što će redovno jesti morske trave (alge, popularne u kineskoj ishrani) ili integralne žitarice."
Za unos omega-3 kiselina pogodna su biljna ulja kao što je ulje od lanenih semenki.
Perspektiva vegetarijanske ishrane
Dvoje stručnjaka za ishranu iznelo je svoja mišljenja o ovoj studiji.
L. Sendon (L. Sandon), asistent kliničke ishrane na Teksaškom univerzitetu u Dalasu kaže: veza između nedostatka vitamina B12 i omega-3 masnih kiselina i povećanog rizika od srčanih oboljenja – samo je hipoteza.
"Većina istraživanja vegetarijanstvo podržava kao povoljno za zdravlje srca i unapređenje zdravog načina života. Smatram da postoji malo dokaza za hipotezu o vegetarijancima i povećanom riziku po srce."
Sendon se slaže da vegetarijanci unose male količine vitamina B12 i omega-3 kiselina. Savet glasi: "Ukoliko se odlučite za strogu ili delimičnu vegetarijansku ishranu, onda to radite pametno i planski. Smatram da treba staviti u plan: uravnotežene obroke, raznovrsnu hranu i pravilnu pripremu i obradu hrane, kako bi se u organizam uneli hranljivi sastojci potrebni za optimalno zdravlje."
Dr Rid Mengels (Reed Mangels), savetnik za ishranu vegetarijanske Resource Group tvrdi: "Većina vegetarijanaca je svesna toga da treba da obrati pažnju na vitamin B12 i omega-3 masne kiseline."
Dr Mengels vegetarijancima predlaže povećanje unosa vitamina B12 kroz uzimanje dodataka za ishranu ili kroz žitarice ojačane vitaminima. Preporučuju se mleko od soje, pirinča ili badema.
Vegetarijanci koji jedu jaja i piju kravlje mleko nadoknađuju vitamin B12 iz ovih namirnica, kaže dr Mangels, autor knjige "Vodič za vegetarijansku ishranu". Omega-3 masne kiseline nalaze se u lanenom semenu, orasima i proizvodima od soje.
Prema preporukama Instituta za medicinu: odrasli bi trebalo da unesu u organizam oko 2,4 mikrograma vitamina B12 dnevno, muškarci bi trebalo da unesu u organizam 1,6 grama omega-3 masnih kiselina dnevno, a žene 1,1 gram.
Oko 3% populacije u SAD su vegetarijanci, tvrdi Mangels. Otprilike jedna trećina ne jede meso, ali jede jaja i mleko, jedna trećina su "vegetarijanci" koji ne jedu mlečne proizvode, a jedna trećina ne jede namirnice životinjskog porekla, ali ne jede ni med.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar