Bez ovoga života skoro da nema

Da li ste “socijalni leptir” ili vas “niko ne zove na ples“? Da li koristite svaku priliku da se družite sa prijateljima ili se osećate nelagodno pri pomisli da budete u nekom društvu?

Odgovore na ova pitanja pokušali su da nađu razni stručnjaci, mada nema jednostavnog odgovora i saveta.

Svet se sastoji od introvertnih i ekstravertnih osoba, ali i osoba sa kombinacijama ovih osobina.

Bez obzira na to kojoj vrsti osoba pripadate (šta vas najbolje opisuje), važno je zapamtiti, kako je rekao pesnik i filozof Džon Don: “Nijedan čovek nije izolovano ostrvo.”

Mi ne treba da živimo sami jer se usled povezivanja sa drugima mi razvijamo kao ličnost. Ne treba zaboraviti da su, i u ranim civilizacijama, ljudi morali da žive u grupama ili plemenima kako bi povećali svoje šanse za opstanak. U ljudskoj prošlosti živeti sam nije bila opcija.

Koliko je čoveku socijalno povezivanje bitno?

Možda ćete biti iznenađeni, ali činjenice govore da su naše navike socijalizacije veoma važne.

Povećani nivoi socijalizacije povezani su sa:

  • dužim životom
  • povećanim osećajem sreće
  • poboljšanim fizičkim zdravljem
  • poboljšanim mentalnim stanjem

Socijalizacija može biti u različitim oblicima. „Super socijalni ljudi“ imaju tendenciju da se uključe u ono što se zove “makro-socijalizacija”, koja uključuje angažovanje u većim društvenim aktivnostima (grupe ili organizacije). Ljudi koji naginju ka makro-socijalizaciji jesu „društveni leptiri“ – osobe koje hrle ka svakoj društvenoj prilici sa velikim entuzijazmom.

Mikro-socijalizacija

Ako ste prava introvertna osoba ili više volite usamljene aktivnosti nego druženje sa ljudima u velikoj gužvi, trebalo bi da vam bude drago da znate da postoji još jedan oblik socijalizacije koji se naziva mikro-socijalizacija.

Ova vrsta socijalizacije može da obuhvati: razmenu nekoliko reči sa povremenim poznanikom, klimanje glavom pri susretu sa nekim strancem, da se osmehnete nekome ko vam je prišao, da kažete dobro jutro ili date kompliment nekome koga ste sreli.

Pozitivni primeri

Navodimo iskustvo jednog čoveka koji je starijoj ženi pri izlasku iz prodavnice pridržao vrata i ucput uputio kompliment kako je obukla lep džemper. Ovo je dovelo do razgovora gde je ona govorila o tome kako njen muž boluje od Alchajmerove bolesti. Tako su našli zajedničku temu pošto je taj čovek imao bliskog člana porodice koji takođe ima Alchajmerovu bolesti.

Tokom kratkog razgovora razmenili su iskustva, a čovek je od „nepoznate“ žene saznao mnogo o novim metodama za ispitivanje i lečenje Alchajmerove bolesti. I pored pristupa nekim potrebnim informacijama o Alchajmerovoj bolesti, tom prilikom je uspostavljena i emotivna veza sa drugim ljudskim bićem o jednom zajedničkom iskustvu.

Zaključak

Kao zaključak navodimo koliko neki trenuci pažnje ili kratak razgovor mogu pomoći čoveku u druženju i popraviti mu raspoloženje ili ga učiniti bogatijim za neko poznanstvo ili neke infrmacije.

Iz navedenog primera možemo zaključiti kako bi pomenuti čovek, da nije pridržao vrata i da nije uputio komplient, ostao uskraćen za jedno poznanstvo i neke informacije. Društvene veze ne zahtevaju velike grupe ljudi ili velike svečanosti. Kratak susret može procvetati u blizak odnos vezu ili prijateljstvo.

Ostavite komentar