Da li je životni vek danas duži?

Životni vek ljudi već duže vreme interesuje naučnike, ali i obične ljude. Svi bi želeli da znaju koliko se danas živi, da li je to više nego pre 20 ili 50 godina, da li je medicina uspela da produži životni vek, ili je pak današnji način života taj životni vek skratio.

Podaci o životnom veku objavljuju se svake godine i zasnivaju se na podacima od pre 2 ili 3 godine.

Prema tim podacima, životni vek ljudi 2013. i 2014. godine iznosio je 78,8 godina. Naravno, podaci se razlikuju za žene i muškarce, kao i za različite rase ljudi.

Pošto ovi podaci dolaze iz SAD, oni su obrađivani posebno za muškarce i žene bele, crne i latino rase. Muškarci i žene žute i crvene rase nisu bili u objavljenim zvaničnim podacima.

Podaci pokazuju da je životni vek muškaraca u Americi u proseku 76,4 godine, a žena 81,2 godine.

Životni vek muškaraca crnaca povećan je za 0,4 godine u odnosu na ranija istraživanja i sada je povećan sa 71,8 na 72,2 godine. Za latino muškarce povećanje je za 0,1 godinu sa 79,1 na 79,2 godine. Kod muškaraca bele rase životni vek u dve navedene godine ostao je isti, a to je 76,5 godina.

Kada je reč o ženama, životni vek latino žena povećan je za 0,2 godine, sa 83,8 na 84,0 godine, dok je kod žena crne rase ostao nepromenjen i iznosi 78,1 godinu. Kod žena bele rase životni vek je opao i sada sa 82,2 godine iznosi 81,1.

Podaci pokazuju i procenu životnog veka, prema istraživanjima, kod osoba starosti 65 godina.

Prema tim podacima, očekivani životni vek je u 2013. i 2014. godini povećan za 0,1 godinu za muškarce (sa 17,9 na 18,0 godina), dok je za žene ostao nepromenjen (20,5 godina).

Najveća porast očekivanog životnog veka kod osoba u šezdeset i petoj godini starosti očekuje se kod latino muškaraca, za 0,3 godine (sa 19,3 na 19,6 godina), zatim kod latino žena, za 0,2 godine (sa 22,0 na 22,2 godine), dok se za sve ostale rase očekuje povećanje za 0,1 godinu života.

Zaključak na osnovu svih ovih podataka je da se ništa drastični nije promenilo niti u životnom veku niti u predviđanju životnog veka u poslednjih nekoliko godina.

Iako je životni vek, zahvaljujući medicini, danas produžen u odnosu na period pre 100 ili 200 godina, kada su harale mnoge bolesti, izgleda da današnja medicina ne može da nadoknadi štetu koju sami sebi nanosimo nezdravim životnim navikama, ratovima i nemarnim odnosom prema planeti.

U ovom prilogu nismo obrađivali podatke za našu zemlju i naše okruženje, gde je na smanjenje životnog veka uticalo mnogo toga: ratovi, sankcije, migracije velikog broja ljudi, loša ekonomska situacija, loši zdravstveno-socijalni uslovi, stresne situacije, zagađenje okoline, nedovoljna kontrola vode i hrane i još mnogo nepovoljnih uslova.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.